Сећање на пробој јасеновачких мученика

Данас је обележен Дан сећања на пробој јасеновачких логораша, који се догодио 22. априла 1945. године. Тим поводом у Млаки, делу комплекса јасеновачког логора смрти, у којем су били смештени жене и деца, у храму Светог Илије служена је литургија. Службу је водио епископ пакрачко-славонски Јован, а затим је на хумци код споменика „Цвијет“ освештани славски колач и кољиво.

Тачно пре 75 година стотињак заробљеника једног од највећих концентрационих логора у свету , по многима и најсвирепијег мучилишта у историји човјечанства, успело је да се пробије из јасеновачких утврђења и освоји слободу. Овај датум се обелеежава као дан ослобођења Јасеновца, иако до њега, фактички, никада није дошло.

Дејан Ковачевић у фејсбук објави наводи да је група гладних и измучених логораша логора Јасеновац извршила пробој из логора и форсирајући реку Саву пробила се у Босанску Градиску

Један од организатора пробоја, како наводи, био је Миле Ристић из Поткозарског села Миљевићи. Миле је буковом цепаницом онеспособио усташу на митраљеском гнезду и отетим оружјем од њега штитио одступницу логорасима док је имао муниције.

„Био је предложен за народног хероја али политичке игре којих је увек било никад нису дозволиле да буде проглашен. Да апсурд буде већи спомен обележје Мили Ристићу у родном Миљевићима подигнуто је тек пре пар година прилозима мештана месне заједнице Миљевићи и уз помоћ ОО борачке организације Градишка. Заслуге за покретање ове акције припадају Драги Тодоровићу тада председнику месне зајендице Миљевићи и осталим мештанима. Миће Ристиц умро је 04. маја 1980 године“, наводи Ковачевић.

Још увек утврђен тачан број жртава у Јасеновцу пре свега због комунистичког режиму, али је  уврежено је мишљење да је у овој фабрици смрти живот изгубило око 700 000 људи, од којих су, убедљиву већину, чинили Срби. Међутим, највећа трагедија Јасеновца је убиство на десетине хиљада деце.

„Уз поклич “За дом спремни“, усташе су своје жртве, прије свих Србе, давиле у Сави, тровале цијанидом, топиле у сапун, убијале чекићем, маљем, вешале их, чупале им гркљане, одсецале тестисе, вадиле им делове утробе, убијале труднице струјом… Дечје главе разбијали су о зидове. За све ове методе свирепог убијања које су примењивале усташе у Јасеновцу постоје докази. Логори у којима су деца изгладњивана до смрти типичан су усташки изум, који потврђује најмонструознији, непоновљив злочин“, јечи су израелског историчара и аутора књиге „Јасеновац балкански Аушвиц“  Гидеона Грајфа.

Погледајте молитвено сећање на 75 година од пробоја јасеновачких логораша:

.