Сабрање Срба у канадском Лондону

Пише: Драган Мишковић

Са које год стране да гледате, у парохији Светог Саве у Лондону, у канадској покрајини Онтарио толико је активности да их је све тешко и побројати. За прошли викенд главна ствар била је завршетак школске године и додела диплома и награда најбољим од шездесетак наше деце које је водило петоро наставника и отац Душко Марковић, парох Цркве.

Поред ове свечаности по великој врућини одржане су и редовне пробе фолклорних група (а тек су се вратиле са гостовања у Чикагу и у Нијагара Фолсу), спортски тренинзи и традиционална пријатељска посета Грчком фестивалу пред грчком импозантном црквом Свете Тројице у Лондону у коју може да стане и 1.500 верника и са којом се редовно размењују посете за значајне верске празнике и литургије.

Oтац Душко је захвалио свима који су школу помогли, допринели раду, и Богу што нам је подарио понос да из недеље у недељу деца напредују и успешно заврше програм српског језика и верске наставе. Такође се захвалио учитељима: Марини Ђуришић, Сари Говедарици, Ники Великоњи, Срђану Минићу, Душку и Милени Марковић, на несебичном и пожртвованом раду са ученицима.

Председник ЦШО Драган Арежина уручио је свакој учитељици леп букет цвећа. Приказан је кратки документарни филм о школи Свети Сава и о томе да је за прве три године њеног рада уложено много труда да се омасови док ће у наредном периоду нагласак бити на квалитету рада. Уз извињење што ове године није организована и традиционална школска екскурзија у Манастир Милтон и обећање да је то обавеза за јесен, направљен је за успомену и заједнички снимак испред цркве.

Прошле сезоне завршној свечаности школе присуствовао је и амбасадор Србије Ралевић из Отаве. Само недељу дана пре ове, у Културном центру Свети Сава приређено је веома пријатно вече које ће се дуго памтити, а обележиле су га Српске епске песме и поезија, у пратњи гусала, пуне јуначких ликова, славних бојева и стихова. Праву радост је донео долазак и учешће гуслара и културних активиста из Лондона, Киченера, Торонта, Хамилтона, Сарније…

Ово несвакидашње културно сабрање верног српског народа освештао је отац Душко Марковић. И уједно, међу шездесетак учесника поетско – гусларске приредбе, био је једини који је одговарао захтеву традиционалног епског стиха ”Узо деда свог унука, метно га на крило…”Његов син Михајло, веома популаран најмлађи верник у Цркви, био је најмлађи и на овој приредби. Тема ове приредбе и сабрања била је ”Вече антологије Српске народне епске поезије и гусларске традиције”, а инжењер Јанко Бојић, велики родољуб и активиста у Парохији Св Саве припремио је и поднео подробан реферат о важном културном стваралаштву и традицијама народа кроз целу историју, те о вези наше писмености, епске поезије, гусларства и фолклорних традиција као факторима независности и слободе,те непокорности народа.

Инж. Бојић је даровито одрецитовао некиолико епских песама, почевши од ”Смрти мајке Југовића”, наглашавајући да је о њој, само на Сорбони у Паризу одбрањено око 2.000 докторских радова, али то су доживели и неки други наши епови по којима нас цени цели свет.Парохијани из Светог Саве били су одушевљени наступом и домаћих гуслара Драге Мачара и Гојка Грчића.

Познати Илија Тепић такође је пратио ово сабрање. О очуваној популарности гусала и гусларства међу нашим и старим и младим људима сведочило је и присуство чак деветорице мајстора на гуслама не само тројице домаћина из Лондона, него још шесторице из гусларских друштава ”Филип Вишњић” Киченер и ”Вук Караџић” Торонто. Сви су били испуњени радошћу и нескривену жељу да се братски угосте, почасте и одмере у старој српској традицији.

Модератор гусларске и једног дела епско-поетске вечери био је Драган Владичић, већ деценијама водеће име српског гусларства у свету, којег уз завидно знање и праксу ове материје многи називју професором гусала. Представио је надарене и домаће и гостујуће гусларе: Младена Стојановића, Владимира Ђерића, Слободана Симића, Мирка Радовића, Андрију Михајловића освежио многе детаље наше новије и старије историје сачуване у гуслама и поезији.

Сви су засебно извели низ песама почевши са заклетвом цара Лазара па до страдња поносног народа и огромних жртава које ду поднели и до страдања у Црној Гори припадника легалне краљеве војске, злочинима окупатора и комуниста, о славнима личностима као што су ђенерал Дража, војвода Ђујић, мајор Ђуришић, о хајдуцима Јанку и Вељку, о јуначкој Херцеговини, о отпору и устанцима против турака. Одушевљење у публици изазвали су младе наде Бладимир Ђерић и Младен Стојановић.

Таква атмосфера пренела се спонтано све до краја сабрања а свих девет гуслара одрекло се хонорара и у сарадњи са Колом Српских сестара упутили га на име помоћи у Пријепоље, члановима редакцје регионалнпог листа Полимље, основаног јож за живота краља Александра 1932. године. Гуслари су спонтано саставили столове и додали столице, па стали за јединствену, огромну трпезу где су певајући сви скупа остали до поноћи. А гласило ”Полимље” запало је у финасијске потешкоће које прете престанку његовог стварања и излажења.

Јанко Бојић упутио је средства помоћи уреднику Владимиру Бабићу у Пријепоље а овај се захвалио и подвукао да лист трпи зато што је држав укинула буџетска средства па су принуђени да се сналазе. Прикупљена помоћ биће довољна да се ово славно српско гласило не угаси и да припреми барем неколико седмичних бројева ”Полкимља” онлајн.

За вредне активисте и родољубе из Лондона сабрање је оживело помало успаване снаге и мотивисало их да наставе тамо где су пре деценију или две стигли. Одлучили су да формирају иницијативни одбор и оснују гусларско друштво и прикјључе се подстицању активности, те подршци оцу Душку Марковићу у настојању да обновимо и повећамо Културни центар Свети Сава те да на виши ниво подигнемо Српску школу.