РЕМ наноси штету и Србији и Вучићу

Регулаторна агенција за електронске медије не санкционише невероватну и недопустиву вулгаризацију медијског простора
Пише: Душан Марић

Као што сам већ рекао на седници скупштинског одбора за културу и информисање, не слажем се са мишљењем да Регулаторна агенција за електронске медије (РЕМ) добро ради свој посао. Не слажем се ни да они „раде за Вучића и СНС“. Напротив, немам дилему да немешање у свој посао чланова РЕМ-а, односно свођење тог посла на пуко посматрање, евидентирање и статистику, њихова политика незамерања са власницима и уредницима телевизија које имају националну фрекфенцију, континуирано наноси штету и владајућој странци и председнику Србије.

Јер их доводи у нелагодну позицију да бране нешто што се не може бранити. Рећи да РЕМ добро ради свој посао може само неко ко не гледа српски телевизијски програм, не жели да види реалност или лаже ради политичког интереса.

Не гледам Задругу и слична смећа. Али недавно сам на друштвеним мрежама погледао компилацију насиља у овом ријалитију. Ужас. Као да сам гледао какав трилер. Ударање, чупање, вриска, сечење вена…И ништа од тога РЕМ није адекватно санкционисао. Да јесте, да су Митровић и Пинк платили неколико драстичних казни, било би боље не само за општу атмосферу у друштву и власт, већ и за РЕМ, и за телевизију и њеног власника.

Могли би макар да кажу: јесте, крше правила али то дебело плаћају. И пуне државни буџет. Овако, не постоји ни један разуман аргумент којим би се могло парирати критикама те параде кича, насиља и разврата.

Не само у тој емисији и на тој телевизији, пресуђивани мафијаши, психопате, проститутке, наркомани, разни Цареви, Славнићи, Маце Дискреције и остали морални шљам су главне естрадне звезде нашег друштва. Омиљени јунаци српских домаћица, пензионера и омладине. Да формирају политичку странку Срби би јој изгласали парламентарни статус.

Неприхватљиво је да се пет-шест сати дневно гледаоцима телевизије са националном фрекфенцијом пласирају психопатолошки испади дрипца, дилера дроге, наркомана, алкохоличара и коцкара који је осуђиван зато што је хладнокрвно убио човека, пуцајући му у чело.

Кажу, не мораш да гледаш, промени канал. Да, али требао бих и да искључим интернет. Јер свака пета вест коју објављују интернет портали односи се на Звездана Славнића, Кристијана Голубовића, Змаја од Шипова и тај полусвет. Да нема ријалитија, не би било ни тог полусвета на друштвеним мрежама. Или би га бар било знатно мање.

Реткост је на телевизијама видети филм или серију без потока крви. И ни ту нема разлике између телевизија које подржавају власт и оних које подржавају опозиционе странке и тајкуне. Разни Јужни вјетрови, Кланови и остало кинематографско смеће прште од убистава, мучења, силовања, туче…И све то се, мање или више, финансира и новцем грађана Србије.

Још насилније су рекламе за те филмове и серије. Трају до 10-20 секунди али и за то кратко време пуцање, убијање, ударање или сексуално насиље, а најчешће и све то заједно, су неизоставни кадрови. При чему је тон редовно јачи него у време емитовања осталог програма. Ваљда да сцене насиља не би остале непримећене.

Јасно је да опозиција, брутално злоупотребљавајући трагедије у ОШ Владислав Рибникар и у селу код Младеновца, поново покушава да изврши пуч и власт преузме без избора. Као што је јасно да им се тврдњама како РЕМ добро ради свој посао и сличним глупостима чини услуга. Јер таквим бесмисленим тврдњама се иритира јавност, повећава се револ у народу и повећава број незадовољних грађана на улицама Београда.

Мислим да би било лековито да поједини, ако не и сви, чланови Савета РЕМ-а сами поднесу оставку и олакшају власти и председника републике. Којем поред ужасне ситуације на КиМ, све већих притисака са Запада због неувођења санкција Русији и демонстрација којима опозиција покушава да понови 5. октобар 2000. године, није наопходно да на својим плећима носи и терет (не)рада Регулаторне агенције за електронске медије.

Јесте да је ријалити програме у Србију „увезао“ председник највеће опозиционе странке Драган Ђилас (тада функционер ДС), јесте да РЕМ никада, па ни у време претходне власти није више водио рачуна о јавном информисању него о интересима странака на власти, јесте да у Савету РЕМ-а има врсних професионалаца, јесте да је за садашњи састав Савета заслужна и опозиција, али све то не умањује одговорност Оливере Зекић и њених сарадника за недопустиву вулгаризацију српског медијског простора.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *