Први српски буквар из 1579. године

Буквар Саве Инока, јеромонаха у манастиру Дечани, који је живео у 16. веку, или први српски ћирилични буквар, дело којим се означава почетак срспке писмености, штампан је 20. маја 1579. године у штампарији „Ђулијано Рампацети” у Венецији, у виду мале књиге димензија 10,1 х 7,8 cm, на четири стране. На њима је одштампано 37 слова азбуке, молитва за вежбање читања и неколико бројева за учење рачунања. Пет дана касније, 25. маја 1579. године, изашло је и друго, четворолисно издање овог буквара на осам страна.

Судећи по Бувару, Инок Сава је био један од образованијих Срба тога доба, који је разликовао рускословенски од српског и при писању буквара водио рачуна да уџбеник буде бар онолико српски колико је руски био за своје ученике. Такође Инок Сава је данашњим филололозима омогућио да упореде оновременски рускословенски и српскословенски текст у штампаним књигама и уџбеницима.

Бурна историјска времена на простору Балканског полуострва утицала су на то да Буквар вековима буде заборављен, тако да за њега није знао ни Вук Караџић, писац једног од првих српсих ћириличних бувара, све док га током 1903. године, Љуба Стојадиновић није пронашао приређујући „Каталог Народне библиотеке Србије” и унео га као „Први српски буквар” Инока Саве међу дела српске писмености.

Шира српска јавност са Букваром је упозната тек након репринт издања насталих у 21. веку, када су дневни лист „Политика” и 20 година касније Завод за уџбенике Србије поновним штампањем „Првог српског буквара” одлучили да се коначно скине вео тајни над овим капиталним делом писмености на српским просторима.

Некако одмах после штампања Буквар је пратила худа судбина заборава и немара. О Његовом аутору Сави такође се мало зна.Постоје само подаци да је родом из Паштровића и да је био јеромонах манастира Дечани. На првој страни Буквара штампана је  азбука, следе самогласници, потом слогови, имена свих слова. Ово српско капитално дело настало је у доба када је мало која европска земља и култура располагала сопственим училима, абецедарима и азбучницима. Буквар највише фасцинира својом методиком, јер је први пут у Европи примењен фонетски принцип читања. Док су се други Европљани учили писмености из туђих књига, Срби нису знали да већ више од два века имају сопствену књигу по којој се могло учити српско читање и писање.

Више од три века Буквар је заборвљен, све до 1893. године када га је руски конзул у Скадру, Крилов поклонио новинару и преводиоцу Окици Глушчевићу. Реч је о првом издању Буквара, а друго је 1921. године у Дубровнику, где је био на пропутовању, купио инжењер Милорад Димитријевић, из Београда. Оба издања, и прво и друго, поклоњена су Народној библиотеци Србије. Прво издање на само два листа, од којег је остао само препис, изгорело је у бомбардовању Београда и Народне библиотеке 6. априла 1941. године, а друго, на четири листа, срећом је сачувано.

Године 1991. Стјепан Филеки, Михаило Блечић и Оливера Стојадиновић приредили су први репринт „Првог српског буквара” на основу другог издања, штампаног у Венецији, које је сачувано у Народној библиотеци Србије.

На основу Политикиног издања исти ауторски тим сачинио је и приредио и нову књигу „Први српски буквар” Инока Саве. Уместо старословенских писмена за нову књигу коришћен је рачунарски сет типографских карактера „инок сава”, који је осмислио и читаоцима поклонио Стјепан Филеки.

 

 

One thought on “Први српски буквар из 1579. године

  • 8. јун 2019. at 08:17
    Permalink

    Mitomanija nastavlja djelovati , ajmo ljudi smanjite upotrebu titoina , to vam je vrlo opasna droga.

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *