Причешће генерала Здравка Толимира
У Хашком затвору пре пет година упокојио се српски генерал Здравко Толимир. Показао нам је за живота како нам оно најважније нико не може узети и не може од нас направити робове чак ни у тамници. Молећи се Богу и причешћујући се код оца Воје Билбије, који се заиста очински стара о заборављеним од нас хашким затвореницима, Здравко је с Христом постао победник над смрћу и пре него што је она по њега дошла. Није сваки ратник рођени писац као Марко Миљанов и можда не треба ове његове незграпне војничке стихове процењивати књижевним критеријумима. Треба их просто примити као искрени израз вере:
Најлепши је дан кад је причешће,
тада нам срце лупа јаче,
![Резултат слика за генерал здравко толимир](https://i0.wp.com/www.alo.rs/resources/images/0000/033/024/01_1000x0.jpg?resize=415%2C415&ssl=1)
кад га се присјетим, душа ми плаче.
За нас је Причешће слово црвено,
њему се радује душа и тијело,
око без сјаја умирно, снено,
њему се радује биће нам цијело.
И сваки ишчекује тај дан радо,
о њему снива, њему жуди,
кад Господ причешћује своје стадо
и гледа је ли преостало људи.
Искрених вјерника Његове вјере
и да ли посте, да ли се моле,
да ли у животу имају мјере,
да ли га се боје, да ли га воле?!
Даје им крв и тијело своје
опрашта гријехе за живот цео
онима што се кају, што га се боје,
онима што су Господа део.
![](https://i0.wp.com/tamodaleko.co.rs/wp-content/uploads/2021/02/-e1613206223944-272x300.jpg?resize=410%2C452&ssl=1)
Сваки се од нас данима спрема,
моли се, пости, метаније прави,
без Бога излаза никоме нема
и сваки од нас Господа слави.
Ову тамницу туге и зла,
у манастир смо претворили православни прави,
уз нас је Свевишњег сила сва,
Господу се молимо, Он се слави!
Данас нам отац Билбија стиже,
даће нам Причешће, молити се с нама,
данас ће нам Господ бити најближе,
из душе и срца нестаће тама.
На нас ће призвати Светога Духа,
да са нама буде и да нас снажи,
даће нам по парче освештаног круха,
од Бога нико није нам дражи.
Отац нас Воја бескрајно воли
и сузе због нас често лије,
за сваког од нас годинама се моли,
за нас би дао очи обадвије.
Спали и гријехе моје огњем својим,
испуни ме радошћу Господе Христе,
јер Тебе јединог се Господе бојим,
и дај ми крви Своје пречисте!
Никад се тако живјело није,
животом узорним, животом Христа,
никад, од кад нас сунце грије,
у нашим душама само Христос блиста!