Потресна „Вечнаја памјат“ на Зебрњаку

Делегација општине Велика Плана, коју је предводио председник Скупштине општине и народни посланик Душан Марић, посетила је Зебрњак код Куманова и одала почаст војницима и официрима Војске Краљевине Србије, који су погинули у Кумановској бици.

Након полагања цвећа, свештеници Српске православне цркве из Велике Плане Драган Јелић и Андрија Поповић служили су парастос.

Парастос је служен у самој спомен-костурници, у просторији у којој се налазе кости српских јунака, што је изазвало снажне емоције присутних. Појединци нису могли да задрже сузе.

-Ово је нешто толико потресно и узвишено да нећу заборавити до краја живота. Док смо заједно са свештеницима певали „вечнаја памјат“, ја сам гледала кости и размишљала о томе да су то остаци нечијих синова, нечијих очева, нечије браће…Размишљала сам о ужасном болу са којим су њихове мајке, њихове сестре, њихове драгане, сви они који су их волели, живели након што је стигла црна вест о њиховој погибији. Србија никад не сме да их заборави – каже Ивана Ивановић, секретар посланичког клуба СНС у Скупштини Србије, која је такође била члан делегације.

После парастоса, у подножју споменика,  Душан Марић је беседио о Кумановској бици а народни гуслар Томислав Бошковић је гуслао српске јуначке песме.

Кумановска битка водила се 23. и 24. октобра 1912. године између Прве армије српске војске, којом је командовао Радомир Путник и Вардарске армије, под командом Зеки паше. На бојном пољу остало је 687 мртвих, 3.280 рањених и 597 несталих српких војника, док су Турци имали 1.200 мртвих, 3.000 рањених и 327 заробљених војника.

Након почетне иницијативе Османлија, српска војска је другог дана кренула у контранапад, битку преломила у своју корист и Турке натерала у хаотично одступање према југу Македоније. Два дана касније српска војска је без борбе ушла у Скопље.

Спомен костурница на брду Зебрњак, дело београдског архитекте Момира Коруновића, у којој почивају посмртни остаци 400 погинулих српских војника, завршена је 1937. године. У Другом светском рату, 24. маја 1942. године,  домаћи бугараши и војници окупаторске бугарске армије минирали су споменик, све док нису порушили његов симбол – кулу високу 48,5 метара, на чијој средини се налазила капела а на врху српски грб са орловима и крст.

Био је то највиши споменик на Балканском полуострву, који се видео чак са железничке станице у Прешеву. Костурница и капела, које су биле у врло запуштеном стању, обновљене су 1912. године средствима Републике Србије.

-Поносан сам што сам члан делегације општине Велика Плана. Општине која у неколико последњих година, откако је одговорност за вођење локалне самоуправе преузела СНС, у коалицији са СПС и ЈС, много чини на обележавање значајних догађаја из српске историје. Вероватно више него и једна општина у Србији. До пре пет година постојала је само партизанска историја, све остало је било потиснуто у заборав. Сада исправљамо ту неправду – каже Дејан Писаревић, потпредседник ЈС и одборник у Скупштини општине.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *