Pevaljke i političari

Država forsira zabavljačice radi funkcionera i radi naroda i glasača, a one to dobro naplaćuju, neke brakom, neke devizama i projektima

Piše: Marko Lopušina

Politika i estrada, političari i pevaljke su dva nerazdovija pojma u srpskoj subkulturi. Spaja ih jedno – moć. U prvom slučaju politička moć, u drugom slučaju estradno-finansijska moć. Politika je potreba estradi da bi opstala i uzdizala se na javnoj sceni i u društvu sa likom umetnosti, a estrada je potrebna politici da bi državni i partijski funkcioneri lakše dolazili ili podilazili narodnim masama i posebno glasačima.

Bog je pevaljkama dao glas, ali nekima i pamet, pa posluju samo preko politike i preko države. Njih samo interesuje novac i slava. Država forsira zabavljačice radi funkcionera i radi naroda i glasača, a one to dobro naplaćuju. Neke brakom, neke švaleracijom, neke devizama i projektima. Toliko su moćne da javno nastupaju bez gaćica. Postoje najmanje dve pevaljke, koje ja znam koje su nastupale pred publikom bez gaćica. Obe su bile miljenice srpskih političara. Jedan od njih političara mi je rekao da je sedeo u hotelu do ponoći i čekao da dođe pevaljka da peva, a oni iz prvog reda da vire i gledaju da li je opet izašla na scenu bez donjeg veša.

Mnoge estradne dame su se zabavljale sa političarima visokog i nižeg ranga. Dve su se udale za državne funkcionere. Olivera Katarima je početkom sedamdesetih godina prošlog veka bila udata za Miladina Šakića, gradskog funkcionera, potpredsednika Vlade Beograda i predsednika Skupštine FK „Crvena Zvezda“.  Venčali su se u februaru 1970. godine, a ceremonija je proslavljena u Skupštini grada Beograda, po želji njihovog kuma Branka Pešića, gradonačelnika.

– Miladin je bio zgodan čovek, dopadao se mnogim ženama, a mene je punih deset godina osvajao mangupskim trikovima, ali to mu je napokon pošlo za rukom kada mi je rekao kako želi da sa mnom ima sina – priznala je jednom prilikom Olivera Katarina.

Dobili su sina Maneta, slikara. Šakić je iznenada umro 1987. u saobraćajnoj nesreći. Imao je 60 godini.

Svetlana Veličković se udala za narodnog poslanika Željka Ražnatovića (slika gore) i rodila mu dvoje dece, ćerku i sina. Poznata je anegdota da je njen muž Željko od proizovođača piratskih izdanja kaseta sa pesmana Cece Ražnatović i od kafanskih pevača naplaćivao ženine autorske honorare.

Čak je i konzervativni profesor Beogradskog univerziteta dr Vojislav Koštunica kao vođa stranke i državni funkcioner angažovao Cecu da mu peva na mitingu u Beogradu. A Ivica Dačić, predsednik SPS-a i ministar mnogo puta peva kafanske pesme i hvali se kako je Cecin komšija iz istog sela Žitorađa.

Milorad Vučelić političar visokog profila u SKJ i SPS-u bio je „momak“ Vesne Zmijanac, koja se i danas pojavljuje u listu „Večernje Novosti“ na čijem je čelu popularni Vučela. U autobiografiji koju je Vesna Zmijanac objavila 2000. pod nazivom „Kad zamirišu jorgovani“, pominje ga kao „Onog koji me je zvao Veco“. Nije ga imenovala, mada poznavaoci estradnih prilika iz tog perioda odlično znaju o kome je reč.

Najdublji estrdani trag u političkom životu Srba ostavila je pevaljka Zorica Brunclik, koja je bila funkcioner JUČ-a i kandidat za ministarku kulture Srbije. O tome je govorila:

– Mira Marković i ja smo se upoznale 1994. kad sam zatražila prijem kod nje, gde sam otišla da joj se požalim da sam zabranjena i da mi je uskraćeno osnovno ljudsko prvo na rad, na šta mi je ona rekla: „Što se nisi politički angažovala? Možda nisi samo ti u tom problemu“. Ja sam joj odgovorila da to nije moguće jer njena tadašnja partija SKPJ zabranjuje religiju, a da sam ja vernik i verujem u Boga. Na šta je ona meni kazala da ona sada osniva novu političku partiju – JUL, gde svi imaju pravo na religiju i gde je moto „na startu smo svi jednaki“ i ja sam se učlanila u tu partiju s brojem 38.

Brunclik je govorila da su Slobodan Milošević i Mira Marković uvek naručivali i plakali uz  njenu pesmu „Odlazi ljubav“:

-Sloba je imao svoje omiljene pesme, koje je voleo i mnogo dobro ih je pevao, a najčešće je pevao sa Miroljubom Aranđelovićem Kemišem „Sagradiću šajku“ i „Ako umram il` zaginam“.Posle tih „nastupa“ našalio se da ovde svi imaju zmiju u džepu, jer mu niko nije dao ni dinara bakšiša.

U   JUL-u je bilo čak 975 estradnih ličnosti, otkrila je jednom prilikom Zorica Brunclik.

I muški pevački korpus sa estrade bio je blizak političarima, ali ne iz emotivnih već iz materijalnih razloga. Kako je opisao list “Danas” još 2010. godine, estradni publicista i novinar Draško Aćimović, koji je napisao i knjigu o vezama folkera i političara, “tvrdi da je estrada još u vreme Tita bila povezana sa politikom”. Tito je imao svoje omiljene izvođače koje je nekada znao da pozove i u pola noći da mu pevaju.

– Ta veza postaje tešnja u vreme Miloševića. Retko ko se seća da su početkom devedesetih čak i neki TV Dnevnici, udarne političke emisije, prekidani reklamom za album Vesne Zmijanac „Idem preko zemlje Srbije“. Tada je i Tomislav Nikolić recitovao u Skupštini stihove Vesninih pesama, prozivajući Milorada Vučelića, šefa odborničke grupe SPS. Međutim, pevači nikada nisu dobro prolazili kada su bili na izbornim listama političkih partija, počev od Miroslava Ilića pa do Bore Čorbe. Ljudi njih vole pre svega zbog pesama, a ne zbog nekakvih političkih stavova – kaže Aćimović.

Predsedniku Saveta komunista i doživotnom predsedniku države Josipu Brozu Titu pevali su Minja Subota, Đorđe Marjanoivič, Nikola Karović,  Cune i Tozovac, ako i mnogi drugi. Tito je lično bio zagledan u opersku pevačicu Gertrudu Munitić, inače, raskošnu plavušu i raspuštenicu iz Zagreba.

Žitelju Brusa pamte gostovanje Lepe Lukić, koja je u varoškom hotelu pevala za srpskog političara Peru Stambolića. Ovaj je, kako pričaju Brusjani u svojim legendama, „jahao pevačicu“ usred sale i pevao. Drugi srpski političar starog kova Dragoljub Draža Marković je voleo i pevaljke i posebno glumice, za kojima je jurcao oko kafanskog stola.

Slobodanu Miloševiću i Miri Marković su pevali Kemiš i Zorica Brunclik, a premijeru Zoranu Đinđiću Kiki i „Piloti“, Bora Đorđević i onaj bubnjar što je umro Dragoljub Đuričić. Tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić otkrio je javnosti da su mu Seka Aleksić i Slavica Ćukteraš dve omiljene pevačice.

Miroslav llić koji je na prvim višestranačkim izborima bio kandidat za poslanika na listi SPS, danas podržava DS, mnogi tvrde zbog zeta Dragana Šutanovca.

Bora Čorba Đorđević je na primer na lokalnim izborima 1992. godine, kao član Narodne stranke Milana Paroškog bio na listi odbornika na beogradskoj opštini Palilula. Kasnije se kao član DSS kratko zadržao u Ministarstvu kulture, gde je bio savetnik ministra Dragana Kojadinovća (SPO).

Kao član Stranke srpskog jedinstva, pevač i kompozitor Rade Vučković napisao je himnu Arkanove Srpske dobrovoljačke garde „U boj, u boj“, koju je otpevao zajedno sa kolegama Zoranom Kalezićem i Vladimirom Savčićem Čobijem. Njegov kolega iz narodnjačkih voda Miloš Bojanić kratko je bio u SPO-u, da bi se poslednjih godina deklarisao kao veliki pristalica DSS-a i Nove Srbije.

Šef Narodnog orkestra Radio Beograda, harmonikaš Branimir – Bane Đokić dugo je bio lojalan SPS-u kao šef Muzičke produkcije RTS, da bi pristupajući radikalima ostvario svoj, kako je govorio, dugogodišnji san – postao je narodni poslanik. Milutin Popović Zahar bio je jedno vreme član Nove demokratije, a podržavao je Pokret snaga Srbije Boguljuba Karića.

Vratimo se damama i političarima.

Puno se govorilo i o ljubavnoj vezi lidera radikala Vojislava Šešelja i pevačice Vesne Vukelić Vendi. Vojvoda je tvrdio da su se voleli svega dva meseca. Uz radikalskog kandidata za predsednika Srbije Tomislava Nikolića i njegovu izbornu parolu „Svim srcem“ na poslednjim izborima stala je njegova sugrađanka Marija Šerifović sa rodbinom, za koju se tek posle trijumfa „Molitve“ na „Pesmi Evrovizije“ saznalo da su pristalice srpskih radikala.

Bliski sa radikalima, a kasnije i naprednjacima bili su i menadžer Zoran Bašanović, Andrija Era Ojdanić, braća Bajić, Nikola Urošević Gedža, Hasan Dudić, harmonikaši Dule Janković i Perica Simonović…

Prvi čovek reformisanih radikala u naprednjake Aleksandar Vučić, kao predsednik Srbije je pokazao interesovanje za muzička estradna dela Džeja Ramadnovskog i Šabana Šaulića.

Pevaljka Nada Polić ili Ana Bekuta (Čakija) je bila od 2012. godine u emotivnoj vezi sa ministrom Milutinom Mrkonjićem. Ta veza je Ani donela popularnost i mogućnost za estradno napredovanje. Pevačica Jasna Milenković Jami se hvalila emotivnom vezom Milom Đukanovićem, fukcionerom SFRJ i potom predsednikom Crne Gore.  Pričalo se tada i da mu je Jami posvetila pesmu „Šta radiš ti u srcu mom“, a Milo je nju vozio privatnim avionom k sebi.

O tome je lično govorila novinarima:

– Mila sam upoznala u hotelu ‘Crna Gora’ u Podgorici. Tamo sam pevala na zabavama u zelenom salonu. Bila sam provokativna, intrigantna za Crnogorce. Ja sam bila jedna od najpopularnijih pevačica u zemlji. On u tom momentu doživljava političko uzletanje koje nije moglo da se zaustavi. Ako je hladno vreme i sneg, ne mogu ja kolima za Podgoricu. On je zato slao helikopter i mali avion po mene. Veoma lako sam i brzo stizala na dešavanja koja su tamo bila. Ja kad dođem tamo oni kažu: ‘Evo ga, stigao je naš dragulj’. Jednostavno, ja sam bila njihova miljenica neko ko je apsolutno mogao da zadovolji njihov ukus, pogotovo pevački – rekla je Jami svojevremeno o Milu Đukanoviću u emisiji „Bulevar B92“.

Za Merimu Njegomir se pričalo da je bila „u šemi“ sa Živoradom Mihailoviće, funkcionerom SPS-a zvanim Žika Muštikla, a da je operska diva Jadranka Jovanović imala emotivnu vez sa Janezom Drnovšekom, predsednikom SFRJ.

Trojica političara koji su najviše koketirali sa pripadnicima estrade jesu svakako Bogoljub Karić, Velja Ilić i Dragan Marković Palma. Poslednja dvojica su u svojim gradovima tokom kampanja organizovali koncerte Svetlane Cece Ražnatović, koja je najpre bila član Stranke srpskog jedinstva svog pokojnog supruga. Ceca je isticala da je politički angažman ne zanima, ali je naklonjena upravo Jedinstvenoj Srbiji – pisao je list “Danas”.

U novije vreme navodna romansa između pevaljke Tanje Savić i Draška Stanivukovića (slika desno), gradonačelnika Banjaluke danima je tokom 2021. godine bila glavna tema u srpskim medijima, posebno nakon što su te priče potkrepljene i dokazima – snimcima s nastupa na kojima su zajedno.

Mediji su nedavno pisali o tome kako je Jelena Karleuša postala politički reklamni model naprednjaka. I da je za tu vezu sa SNS dobila od Telekoma milion evra za svoj performans koncert u “Beogradu na vodi”. Neki njeni saradnici, kako su pisali mediji, žalili su se da im Karleuša nije platila honorare, jer je sva naprednjački “novac zadržala za sebe”.

Sociolog Stjepan Gredelj sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju o odnosu poltiike i estrade kaže:

– Da počnemo od „lepe dame“, kako Karleuša samu sebe naziva. U pitanju je dobar marketinški potez, iza kojeg se verovatno krije i osećaj više vrednosti.  U vreme najveće slave Lepe Lukić ili Lepe Brene pevači su pevali, a političari se bavili politikom, što je bilo pametno. Danas je sve to izmešano, sve je postalo estrada, u najružnijem smislu te reči. Pevači ulaze u politiku zbog marketinga, a i novca. Neki od likova sa javne scene misle da mogu sve, koliko je taj kompleks veličine otišao predaleko. Jedino što niko od tih „veličina“ neće stati pred ogledalo sa pitanjem da li ja to mogu? Da li sam dovoljno kompetentan, obrazovan? Ne bi me čudilo da neko od njih poželi da jednog dana postane i patrijarh. Kod nas je očigledno sve moguće. Uostalom, kakva nam je politička scena, takva nam je i politička estrada – kaže Stjepan Gredelj.

(Nastavlja se)