Скромном тортом обележен је изузетан јубилеј, 54 године службовања протојереја Јована Тодоровића у СПЦ, и на њиви Господњој.
Прота Јован Тодоровић, истински духовни потомак Светог Саве, рођен 5. је јула 1940. године у селу Вратаре код Крушевца у Србији, од родитеља Илије и Милице, као најмлађи од четири сина. Завршио је основну школу и Нижу гимназију, а потом и петогодишњу Богословију Св. Ћирила и Методија у Призрену са одличним успехом, лета 1960. године.
По одслужењу војног рока долази у САД код свог оца Илије у Кеношу (Висконсин), ветерана отаџбинске војске, у пролеће 1964. године. Радио је као помоћник у канцеларији код епископа Дионисија у манастиру Светог Саве у Либертвилу, где је упознао Миријану, кћерку Бранка и Јелене Пухар из Чикага, и са њом се венчао 1965. године. Родили су троје деце, кћерке Веру, Наду и Дару, од којих имају петоро унучади.
У марту 1965. године епископ Дионисије га је рукоположио у чин ђакона, а наредног месеца епископ Иринеј га је рукоположио у чин свештеника. Ступио је на дужност пароха при храму Светог Ђорђа у Окланду, и одслужио прву Св. Литургију на Велики Четвртак 1965. године. У тој парохији служио је пет и по година.
Првог августа 1970. године ступа на дужност пароха у Цркви „Светог Саве“ у Гери, где је током, 36 и по година свештенослужења, водио акције куповине земљишта и изградње нове цркве у Мериленду. Црква је завршена
и освећена у мају 1991. године, када је прота Јован награђен правом ношења напрсног крста са звањем протојереј-ставрофор. Мада у мировини, три и по године (2009-2012) прота Јован је служио у цркви Светог Ђорђа у Клирвотеру, дајући велики допринос јачању парохије.
Поред преданог пастирског рада, прота Јован је нашао времена да напише и одштампа четири књиге: О српској крсној слави (1978. године), Упутство за свете тајне Исповести и Причешћа (2000. године), капиталну монографију о митрополиту Иринеју под насловом Раде Неимар слободног српства (2009. године) и књигу „Шта је црква?“ (2019.). Све наведене књиге су штампане на два језика, српском и енглеском.
Истакао се у прикупљану прилога за изградњу манастира Нове Грачанице и за штампање књига: Апостол, Јеванђеље, Службеник, Молитвеник и Веронаука.
Учествовао је у уређивању три споменице у епархији, и две парохијске књиге-спомнице, и писао текстове за епархијски лист Обсервер. Члан Епархијског Савета – Црквног суда, и архијерејски заменик. Био је члан Одбора за помирење и израду заједничког Устава. Важи за једног од најбољих познавалаца историје српског народа и цркве у САД.
Насловна фотографија: Торта за проту Јована у црквеној дворани у Клирвотеру