Паланачки кисељак и извор чувене воде „Карађорђе“

Широј јавности Смедеревска Паланка је најпознатија по минералној води Карађорђе, која се производи на изворишту Паланачки кисељак.

Природа и судбина су удесили да само неколико стотина метара од мутне Јасенице, која се лењо вуче према Великој Морави буде непресушни извор минералне воде, која ће постати позната широм бивше Југославије и постати најпознатији паланачки производ. Или, што би поборници новоговора казали, бренд.

Паланачки кисељак, како се извориште зове, налази се на земљишту површине пет хектара, које je с једне стране „стиснуто“ Јасеницом, са друге фабриком Гоша, градом, војном касарном и железничком пругом.

Стручњаци су израчунали да се ово паланачко и српско водено благо, које је сада у рукама неког страног инвеститора, налази на само 103 метра висине изнад мора.

Сачувани трагови говоре, а зашто им не веровати, јер увек су кроз Паланку пролазили најважнији путеви од Европе према Турској и Блиском истоку, да су овај извор миниреалне воде користили још Римљани.

Први сачувани писани помен бање за који се зна је путопис чувеног турског путописца Елвије Челебије, сачињен 1719. Године. У њему се извориште описује као „озидана бања са лековитом водом“.

А да је вода лековита потврдили су и најпознатији биохемијски стручњаци у Бечу, који су воду тестирали 1834. године. Вода је у царски град послата у јуну те године а четири месеца касније стигли су резултати чија је суштина да је вода – изразито лековита. Иницијатор слања воде на испитивање био је књаз Милош, који је, иако неписмен, настојао да колико-толико модернизује Србију и учини је привлачном за европске посетиоце, између осталог и великим интересовањем за српске лековите воде. Слао је узорке на испитивања и тамо где су она дала добре резултате наређивао градњу бања и купалишта.

Иначе, то испитивање паланачке и још неких српских вода у Бечу било је прво званично испитивање вода из Србије у иностранству.

Бања посебно постаје популарна 1851. године након што је о њој објављена једна публикација чији је аутор доктор Линдермајер. У то време, вода је најчешће коришћена за лечење болести дигестивног тракта.

Паланачку воду стручњаци сврставају у категорију натријум-хидрокарбонатних, угљено-киселих хипотерми и хипертерми. Најнижа температура на природном изворишту јој је 12-13 а на изворима на које је доведена са дубине од неколико стотина метара сеже и до 56 степени.

Данас је сматрају једном од најлековитијих вода у Европи. Да је то тако показују и признања освојена на такмичењима-сајмовима у Лондону и Торину.

Користи се за пиће и купање. Откако је кренуло њено флаширање остављен је један извор са чесмом на којој грађани, ко год хоће и како хоће, могу да сипају воду. Што они масовно чине. Наравно, највише Паланчани и комшије Плањани.

Након што су још нека испитивања, после оног бечког, потврдила висок квалитет воде на палабачком изворишту, Држава Србија је приступила уређењу Паланачког кисељака као лечилишта. Било је то 1896. године, у време владавине Краља Александра Обреновића, који ће седам година касније изгубити главу у терористичком масакру који су починили српски официри, припадници Црне руке.

Одмах по уређењу, држава је бању дала на коришћење Црвеном крсту, уз налог да се у њој, пре свега, лече рањени и оболели официри и војници. Највише они који су крајем деветнаестог века страдали у српско-турском и српско-бугарском рату. Тај статус Паланачки кисељак је задржао све до почетка Другог светског рата. Те 1941. године у овај шумадијски град дошли су швапски окупатори а четири године касније комунистички ослободиоци.

Срећници или несрећници, а и једно су и друго, који се лече у паланачкој болници „Стефан Високи“ имају могућност да користе и третман ове воде. Сматра се да она помаже код лечења реуматских оболења, постоперативних и пострауматских стања, стерилитета, деформитета код деце и одраслих, неуролошких оболења периферне одузетости, хронично компензованих обољења унутрашњих органа и др. Терапија обухвата: хидротерапију, подводну и ручну масажу, електро и фототерапију. Болесницима су на располагању базени с лековитом водом, хибард-каде, чегворочеличне купке, сауне, сале за разне видове електро, фото, термо, кинези и радне терапије.

Иначе, Паланка и бања су лако доступне потенцијалним корисницима. Налазе се само 80 километара од Београда, са којим их повезује железничка пруга и оближњи аутопут Београд-Ниш.

Данас у Србији нема ко није чуо за чувену флаширану минералну воду „Карађорђе“. Истоимена компанија која флашира ову воду, има традицију дугу преко четрдесет година. Кроз свој дуги век пословања она је доживела много промена у складу са развојем предузећа. Флаширана, негазирана минералана вода „Карађорђе“ 1995.године добила је жиг „Здрава храна – зелена јабука“ због свог квалитета и лековитости.

Овај жиг је једна врста сертификата који потврђује да одређени нутриционистички производ спада у здраву храну/пиће. Пре некх 10-ак година, компанија је приватизована од стране словеначке прехрамбрене индустрије „Колинска“. Групација „Дрога Колинска“ и дан данас успешно послује и промовише воду са извора у Бањи Паланачки кисељак.

Откривена су и искоришћена четири извора минералне воде у Бањи Паланачки кисељак. Најпознатији извор носи име „Марко Леко“ по чувеном хемичару, ректору Велике школе, председнику Црвеног крста, академику Марку Т. Леку. Он је 1895. године стручно проучавао квалитет ових вода, стога су у његову славу именовали један од извора. Вода што извире са извора „Марко Леко“ користи се у лековите сврхе и пијењем и купањем – каде бањског купатила њоме се пуне.

Издашност овог извора је 5-10 литара у минуту. Паланачку воду одликује велики проценат слободне угљене киселине, алкалних метала, магензијума и калцијума… због таквог састава утврђено је да изузетно погодује многим болестима попут дијабетеса, болести јетре, желуца, жучних канала, осталих обољења дигестивног тракта, и упала мокраћних путева…

Међутим, 70-их година прошлог века приликом бушења у потрази за нафтом откривено је још једно извориште на великој дубини од преко 900 метара. Ова изразито квалитетна вода на тој дубини кључа, али на месту где извире/избија из земље даје температуру од 56°Ц што је чини термоминералном водом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.