Пад Цариграда и смрт последњег ромејског цара
Пише: Огњен Војводић
На данашњи дан, 1453. године послије Христа, османски освајачи под командом Мехмеда II освојиле су Константинопољ – Нови Рим, чиме су учврстили геополитичку освајачку позицију исламске империје на Босфору и Балкану.
Године 1453. мјесеца маја догодио се свехришћански Косовски бој. На данашњи дан Османлије су освојиле Константинопољ – Царски град – Нови Рим, у чијој одбрани је погинуо последњи римски (ромејски) цар Константин XI Палеолог Драгаш. Као српски кнез Лазар Косовски, последњи ромејски цар се жртвовао у одбрани хришћанске вјере и отачаства. Константин XI Палеолог Драгаш је на мјесту гдје су Турци Османлије провалили капију на бедему скинуо пурпурни огртач и све царске ознаке и као обичан војник погинуо у одбрани Константинопоља. Исламски војници су узалудно тражили тијело ромејског цара да би тријумфовали над њим. Тако је изграђена историјка легенда о „бесмртном цару“ који ће се вратити кроз Златну капију на цариградским зиднама и вратити славу Константинопоља.
Године 1453. мјесеца маја догодио се свехришћански Косовски бој. На данашњи дан Османлије су освојиле Константинопољ – Царски град – Нови Рим, у чијој одбрани је погинуо последњи римски (ромејски) Цар Константин XI Палеолог Драгаш. Као српски Кнез Лазар Косовски, последњи ромејски Цар се жртвовао у одбрани хришћанске вјере и отачаства. Константин XI Палеолог Драгаш је на мјесту гдје су Турци Османлије провалили капију на бедему скинуо пурпурни огртач и све царске ознаке и као обичан војник погинуо у одбрани Константинопоља. Исламски војници су узалудно тражили тијело ромејског цара да би тријумфовали над њим. Тако је изграђена историјка легенда о „бесмртном цару“ који ће се вратити кроз Златну капију на цариградским зиднама и вратити славу Константинопоља.
„…За вријеме Херувимске пјесме у цркви Свете Софије Турци су ушли у град и провалили у закључани храм. Свештеници који су тог тренутка вршили Велики Вход који никад га нису завршили! Наиме, један од великих стубова храма се отворио и они су са светим Даровима ушли „тамо“. Древна света пророчанства кажу да ће се једног дана наставити херувимска пјесма и да ће они наставити гдје су стали и завршити Велики Вход.“
Геополитички значај Цариграда био је важан јер је контролисао Босфор, спону Европе и Азије. Иако је Константинов град био све што је остало од Источног ромејског царства, његово освајање доносило је освајачу не само велику материјалну корист, већ још већу и значајнију моралну побједу, јер је био симбол царства. Зато је одговор Константина Драгаша на понуду Мехмеда Освајача за предају града гласио: Предаја града није нити моје лично право нити право било ког појединца који у њему живи, јер је наша заједничка одлука да погинемо сви заједно, а не да спасемо свој живот.“
