Oteli ga od majke, posle 35 godina je našao i zagrlio
Stefanu je trebalo 35 godina da zagrli svoju majku po prvi put. Ali ne samo da je zagrli, već da sazna da ga majka nije dala na usvajanje, već da su Stefana maltene oteli iz njenog naručja i prodali ga kao da je roba na buvljoj pijaci. Njegova životna priča bila bi idealan scenario za film… Međutim u pitanju je istitina priča…
Sve se odigralo 90-ih na Balkanu, tačnije u Rumuniji… Stefan je imao svega osam meseci kada je usvojen, i to u dalekoj Irskoj. O svojoj sudbini saznao je pre 4 godine, kada je otišao da učestvuje u „X Faktoru“. Međutim, tek sada je smogao snage da dođe u svoje rodno selo i da zagrli majku…
Stefan je „dete iz Irske“, ali je rođen u Satu Mareu. U njegovoj ličnoj karti stoji ime Stefan J. Dojl. Uvek je znao da je „usvojen u Rumuniji“, međutim, Rumunija će za njega saznati tek pre četiri godine, kada je u popularnom talent šouu došao do finala. Tada je celu državu zasenio svojim glasom, ali i svojom životnom pričom.
Stefan nije znao mnogo o svojoj rodnoj zemlji, gotovo nimalo o tome ko je on. Nije ni mogao da se seća. Imao je samo osam meseci kada ga je usvojila porodica iz Irske.
„Rekli su mi da su došli u Rumuniju, gde sam bio dat na usvajanje jer moja porodica nije mogla da se stara o meni“, priča Stefan za Observator.
Verovao je da je dete kojeg roditelji ne žele, da su ga dali drugima da brinu o njemu. Odrastao je sa tim uverenjem, zahvalan i srećan što je odrastao u familiji punoj ljubavi, ali ujedno i tužan jer ga je biološka majka napustila.
„Bio sam ljut na Rumuniju, imao sam traume od napuštanja“, rekao je Stefan.
Impresionirani njegovom pričom, X Faktor mu je pre četiri godine pripremio iznenađenje. Tada je, na sceni, pronašao ne samo svoje rođake, već i deo sebe. Saznao je da su njegovi imali 12 dece, te da su tri sestre preminule kao devojčice. Njegovi roditelji nisu mogli tada da dođu da ga vide. Ali, iako je bio srećan zbog toga što je pronašao biološku porodicu, jedno pitanje ga je mučilo – zašto su samo njega dali na usvajanje?
Tek četiri godine kasnije je saznao pravu istinu. Ove godine, jednog hladnog februarskog jutra, stigao je iz Irske avionom u Bukurešt, odatle je krenuo u Baja Mare. Osećao je da to mora da uradi, inače bi se kajao ceo život.
Već godinama ga je mučila jedna te ista misao, piše Observator. Osetio je da ne bi mogao da nastavi dalje da živi ako ne sazna istinu. Već narednog dana uputio se u Ardud gradić u Satu Mareu, gde je rođen. Emocije su ga lomile… Bio je to rolerkoster. Put nije bio dug, ali se Stefanu činio kao večnost… A onda je ugledao ulicu i kuću gde žive njegovi roditelji. Kuću u kojoj je rođen i gde je mogao da odraste.
Tu žive ljudi koji su mogli da budu njegove komšije, prijatelji, rođaci… Svi su izašli do kapija ili su gledali kroz prozor. Čuli su da dečačić teta Marije dolazi kući. Onaj koji je „otišao preko“, kojeg su drugi odgajali, koji je toliko dugo daleko da čak ni ne zna rumunski jezik.
„Znam gde sam, znam da me gledaju, svi me gledaju, ceo grad“, potresen je Stefan…
U toj gomili ljudi su njegovi najmiliji – otac, majka, braća i sestre. Svi stoje nemi… I nema reči koje mogu da opišu ovaj trenutak, koji su mnogi decenijama zamišljali… Sada kada je taj trenutak došao, niko ne zna kako da se ponaša…
„Tresem se, nisam ga videla toliko godina. Nisam ga videla, nisam pričala sa njim“, govori Stefanova majka dok i sam Stefan priznaje da se i on sav trese.
Tada Stefana ponovo guši isto pitanje, koje bi voleo da odmah pita majku, tu, dok je gleda u oči prvi put. Hteo je da je pita: „zašto si me dala, zašto si me napustila?“, ali ćuti.
