Село које је саградило три цркве

Пише: Тамо далеко

Уобичајено је да свако веће село у Србији има своју сеоску цркву. Велико Орашје код Велике Плане је вероватно једно од ретких села која могу да се похвале да имају – три цркве. И све три три су у служби верника, и све три село и верници лепо одржавају.

Мештани Великог Орашја, некадашњег седишта великоорашког среза, као да су се трудили да оправдају епитет из имена свог села, па су у њему, недалеко једну од друге, саградили три светиње.

Главна сеоска црква, посвећена светој Петки, али оној римској Параскеви, из доба цара Хадријана, саграђена је 1890. године. Подигнута је на темељу старе цркве, за коју је утврђено да је постојала још у време Светог Саве.

Наиме, археолошким ископавањима зидина пронађених на левој обали Јасенице утврђено је да су у питању остаци старе цркве. Пронађен је зид висок три метара, неразрушен, изнутра омалан и живописан, а поврх цокле нађен је натпис: „1173. лета од Христа обновљена се и манастир Света Петка“.

Ископана је и једна камена плоча бела, масна, глатка, која је по свој прилици надгробни споменик са натписом: „Стеван војвода ковински“. По олтару, окренутом ка истоку и по живопису, види се да је у питању била православна црква.

Завичајни историчар Миливој Гавриловић оставио је податак да су на темељима старе цркве откопана и врата са натписом: „Освјати и помаза храм св. Ар. М. епископ Сава“, о чему нема других доказа. Црква има изузетно леп живопис и нов парохијски дом.

У подножју брега на којем се налази Црква свете Петке, стотину метара ближе кориту реке Јасенице, налази се и мања црквица, скромна грађевина која је посвећена светом Панталејмону.

Пре неколико година мештани су подигли и трећу цркву, преко пута сеоског гробља.

Иако јој је намењена улога капеле, светиња својом величином и богатством икона не заостаје за многим сеоским црквама. Цркву је осветио епископ пожаревачки владика Игњатије, уз присуство руководства плањанске општине, бројних верника и службу коју је вршило више од десет свештеника.

Црква је посвећена светом Томи а носилац њене изградње био је тадашњи млади и предузимљиви орашански свештеник Раде Јанковић, који је касније премештен на службу у градску цркву у Великој Плани.

Он каже да заслуге не припадају њему „већ Богу, цркви, општини и мештанима“. Посебно онима који су новчано или на други начин помогли изградњу храма. Издваја њих двоје.

-Мештанин Јован Недељковић је поклонио плац на којем је црква изграђена, а светињу смо завршили новцем покојне Драгиње Вавић, која је пре смрти нашој цркви завештала 5.000 долара – каже свештеник Јанковић.

Иако нова, црква има иконе које су старе 130 година и које плене својом монументалношћу. Ове иконе су се налазиле на иконостасу Цркве свете Петке, који је израђен у последњој деценији деветнаестог века. Приликом последње темељне обнове Цркве свете Петке урађен је нови иконостас, па су иконе са старог иконостаса, изузетне вредности, пренете у цркву Светог Томе.

Насловна фотографија: Црква Свете Петке саграђена је на темељима храма из доба Немањића