Осам деценија од подвига четника на Краљици

Српски народ Озрена, као и цијеле садашње Републике Српске увијек је био слободарски, антиокупаторски, те антинацистички и антифашистички, изјавио је историчар Радован Калабић поводом 80 година од битке на Краљици, када је Озренски четнички одред сломио њемачко-усташку офанзиву „Тојфел три“ против српског народа, јаља Медија центар Петрова са Озрена.

Калабић, који је вечерас у Петрову бесједио на свечаној академији поводом сјећања на ову битку, рекао је да је коначно послије осам деценија српски народ у Републици Српској дошао у прилику да свечано обиљежи једну од највећих побједа коју је војска генерала Драже Михаиловића, а под командом потпуковника Цвијетина Тодића, извојевала у чувеној бици на Краљици 1943. године.

„Нама кажу са западне стране да је ово време постистине, а ако је нешто после истине онда је то лаж. Не живимо ми Срби само посљедње двије деценије у постистини, ми живимо у постистини од 1941, а наставили смо убрзано од 1945. године“, рекао је Калабић новинарима.

Калабић је поручио да су та времена прошла, да је дошло је националног освјешћења, те да је вечерашња академија под називом „Истином против ревизионизма историје и симболике зла“ примјер управо тог националног освјешћења и историјске истине.

Професор Миркo Стојчиновић, који је из војног угла указао на историјске аспекте битке на Краљици, односно операцији „Тојфел три“, рекао је да је Србима Озрена била намијењена судбина Срба Козаре, која захваљујући војничкој срећи и организованом отпору Озренског четничког покрета није реализована.

„Послије битке на Краљици четнички одред се консолидовао и формирао Озренски четнички корпус који до 1945. године суверено влада територијом Озрена. Од тада настају тешка времена и освете новог комунистичког режима и нажалост од руке комуниста и такозваних ослободилаца, који се нигдје нису појављивали на Озрену до 1945. године, погинуло је више од 500 Озренаца, више него током цијелог рата од 1941-1945.“, рекао је Стојчиновић.

Он је указао на потребу да се прекине завјера ћутања о див-јунацима Озрена.

Даркo Деспотовић, унук команданта Озренског четничког одреда Цвијетина Тодића, рекао је да је намјера овог скупа да подсјети на претке, као и све заборављене јунаке и битке о којима је било забрањено причати или указивати.

Поводом академије приређена је изложба документарних фотографија „Озренски соколови“, а на једној од њих из 1944. године Зоран Стјепановић из Стријежевице препознао је своју баку Душанку и оца Радована у друштву генерала Драже Михаиловића током његовог боравка у Стријежевици.

„О томе они годинама нису смјели говорити с обзиром на то да је дјед био командир чете у Стријежевици и крајем 1944. године умро од тифуса“, рекао је Стјепановић.

Према њемачким изворима, операција „Тојфел три“ трајала је од 14. до 17. априла, а према усташким од 13. до 19. априла. У операцији су учествовали дијелови њемачке 369. „Вражје“ дивизије, два батаљона домобрана, потпомогнути другим јединицама.

На свечаној академији своје стихове говорио је пјесник Благоје Баковић, уз гусле је пјесму о српским браниоцима испјевао гуслар Радован Шојић, „озренску химну“ Препелицу отпјевале су „Бољаничанке“ а озренско коло одиграли су чланови КУД-а Милован Гајић из Петрова.

Све присутне пригодним бесједама поздравили су настојатељ манастира Озрен архимандрит Гаврило, начелник општине Петрово Озрен Петковић и изасланик градоначелника Добоја Зоран Благојевић. Водитељ програма био је глумац Горан Јокић.