Odlazak velike duše Srbije i Menhetna

Piše: Vesna de Vinča

Dragi moji, otišao je na nebo moj najbolji prijatelj Živadin Kris Krstić, velika duša Srbije i Menhetna, naš nežni džin od dva metra i kusur, hrišćanin do srži, čovek koji nas je oplemenio svojim postojanjem, uzor i po energiji, duhu, dobročinstvu, osmehu i stavu prema životu, šmeker, kavaljer, gospodin, naš veliki brat!

Preko dve decenije druženja s Krisom od Srbije, Niša, Guče i Belog kamena gde je sadio maline i jorgovane, do Floride, Nju Jorka „njegovog sela“, Pariza gde je pobegao od druga Tita, pa onda dalje od žestokih momaka Evrope jer je bio svedok ubistva Markovića, do Italije gde je u zbegu najpre otkrio ljubv prema cveću pa je od toga napravio veliki biznis u SAD, da bi potom živeo filmski život Cine Cita stila, postao traženi maneken i filmski glumac pa kupio i popravljao kuće na Menhetnu i Hamstedu, do Crne Gore gde je plaćao celoj plaži piće – bile su za mene ushićenje, podrška, velika radost i uvek otkriće novih divnh ljudi i nesvakidasnjih situacija.

Njegova raskosna ličnost privlačila je samo najbolje iz svih nas. Pored njega svi smo bili i jači i bolji ljudi! Njegova podrška crkvi u Majamiju, oko koje je u krug kao dar posadio desetine palmi, dobročiniteljstvo koje je je činio i davao svuda a posebno crkvi „Sveti Sava“ na Menhetnu – govori o tome da je bio uzorni vernik i veliki postovalac naše crkve.

Kris je jednostavno bio car od Menhetna. Sa njim je tamo sve bilo lagano i moguće, pa je „teški“ Menhetn postajao sasvim relaksantni centar svet. Ali kad Kris krene u Majami i ostavi nas same, ta pitomina se pretvara u opasni betonski grad. Jednostavno, sa njim je sve bilo drugačije. Sve je odjenom bilo na dohvat ruke i prijateljski. Njegov iskreni pogled, skoro dečiji iako je prošao sve i svasta, njegova briga da li smo gladni i dokle smo stigli sa lečenjem, briga o starima, o biljkama i cveću, sve to ga je činilo alfa čovekom. U to niko nije sumnjao čim ga je upoznao.

Prijatelj Alena Delona i Belmonda, filmskih diva Holivuda, predsednika kompanija i država, mnogih brodvejskih producenata i glumaca, prijatelj šampiona boksera sveta, naravno počev od Muhamed Alija, Tajsona, Formana koji su Krisu bili uzor u boksu i najpoznatijeg menadžera boksa Andjela Dandija, bio je prijatelj vlasnika jahti i najpoznatijih restorana sveta u kojima je bio kao kod kuće, prijatelj proizvodjača bastenskih biljaka i stolara koji su „krpili“ kuće Ki Larga, prijatelj baba kojima je donosio lekove i giga vitamine, tetkica na ćosku kojima je uz osmeh za dolare kupovao svo cveće, bliski prijatelj Srdjana i Novaka Djokovića kome je na teren dobosio gajbe kivija i papaje da ga ojača „da bude jak!“ , iskreni i posvećeni prijatelj i bogatih i siromašnih ljudi – otvarao je svetove svima nama sasvim drugog pojmanja života.

Danas se otkinuo jedan deo mene i krenuo sa njim na nebo. Hvala ti divni čoveče što si postojao i sto si me naučio da oprastam i bez ostatka volim sve što nas okružuje. Nas patrijarh Irinej te tamo sigurno sa osmehom dočekuje. Nikada te neću zaboraviti. Moj brat po izdržljivosti na nepravdu, po beskrajnoj širini pogleda na svet, u mene je utkao pregrst osobina o kojima sam samo maštala da ih posedujem. Hvala ti neizmerno Krisić moj i neka ti je večna slava.

Fotografija: Blaženopočivši patrijarh Irinej, Kris Krstić i Vesna de Vinča

*Tekst preuzet sa Fejsbuka