Nova seoba milion srpskih duša

Srbiju za dve decenije napustilo 14 odsto stanovništva, godišnje oko 60.000 hiljada ljudi se iselilo u beli svet

Piše: Dr Marko Lopušina 

Prošle nedelje Mirko Sarić, mladi diplomirani kuvar, koji je radio kao vozač u jednoj beogradskoj firmi, odselio se u Kraljevinu Švedsku. Preko školskog druga, koji radi u Stokholmu kao konobar Sarić je našao posao u struci. Biće kuvar u otmenom gradskom hotelu u švedskoj prestonici.

-Odluku da se iselim iz Srbije doneo sma lako. Moja računica je bila prosta . U Beogradu sam kao šofer radio za 45.000 dinara. Imao sam divlje radno vreme, odnosno vozio sam gazdu firme, kad mi se kaže i naredi. U Stokholmu ću raditi kao pomoćni kuvar za 300.000 dinara. Uz smeštaj i hrnau u hotelu. Na tu platu plaćaću porez i dodatno školovanje, učenje švedskog jezika. Uštedeću mesečno više od 600 evra – iskren je Mirko Sarić.

Ovaj mladić je samo jedna od milion Srba, koji su se iselili iz Srbije u poslednjih dvadeset godina. Naime, najnoviji podaci Svetske banke pokazuju da je iz Srbije u poslednjih dve decenije emigriralo 14 odsto stanovništva. A da je Srbiju godišnje napusti do 60.000 lica. Najviše Srba iselilo se iz Istočne Srbije, čak 19 odsto. Tako da su gradovi i opštine Bor, Majdanpek i Negotin poluprazni.

Činjenica je da se strane institucije, Evropski statistički zavod, UN i Svetska banka, naučno više bave srpskim migracijama, nego li sama država Srbija – koja se stidi i prećutkuje iseljavanje u inostranstvo sopstvenog naroda.

Vlada Srbije, prema rečima premijerke Ane Brnabić, nema pouzdanih podataka o tome koliko je ljudi i zašto napustilo Srbiju:

-Nije nama problem odliv mozgova. To nije problem nijednoj zemlji ako u njoj sistem i privreda funkcionišu. To može da bude i dobro za jednu zemlju, dokle god vi uspete kao zemlja da taj odliv mozgova pređe u cirkulaciju mozgova – izjavila je premijerka.

Razlozi za iseljavanja Srba iz otadžbine, kako su utvrdile međunarodne institucije su očigledni: – nezaposlenost, male plate, nemogućnost kvalitetnog školovanja, političke tenzije, nedostatak socijalne pravde i siromaštvo.

Jedna medicinska sestra iz Niša, kada nije našla posao u rodnom gradu, gde je završila školu sa odličnim uspehom, razočarano je rekla:

-Ne trebam ja Srbiji, a ni Srbija meni – i otišla u Nemačku na rad.

Iseljava se i mladi i staro. Mladi zbog školovanja i zaposlenja. Samo u Austriji školuje se 2.300 studenata porekom iz Srbije. I još toliko Srba poreklom iz ostalih otadžbinskih zemalja – BiH, Crna Gora i Hrvastka. Pre tri godine najbolji student Bečkog univerziteta i cele Austrije bila je mlada Srpkinja poreklom iz Prijedora. Ćerka Neleta Karajlića, pisca i glumca, završila je studije veterine u Beogradu i otišla u inostranstvo, gde se zaposlila i radi.

Srpska radna snaga, ljudi srednjih godina odlaze u nove države članice EU, jer su Slovačka, Češka, Mađarska Slovenija i Hrvatska, na primer, ostaje bez svojih radnika, koji su otišli u razvijene zemlje Zapadne Evrope. Na njihovo mesto došli su majstori i radnici iz Srbije. Tako se u Mađarskoj broj Srba sa 3.500 popeo na 12.000. A u Sloveniju se iselili oko 15.000 Srba.

Stariji ljudi iseljavaju se zbog profesionalne karijere, ponajviše lekari i medicinsko osoblje, njih hiljadu godišnje, koji osvajaju Norvešku, Nemački i Kipar. I zbog biznisa, jer su prilike za posao mnogo bolje u Kini, Rusiji, SAD nego u Srbiji.

Van granica Srbije otišlo je i oko deset odsto pripadnika akademske zajednice, pokazuju podaci do kojih je došli Aleksandar Buranov i Tica Lin, doktorandi na Harvard univerzitetu. Buranov i Lin tvrde da su danas najveće vrednosti srpske države i društva – pamet i kapital – u inostranstvu.

Više od 50.000 profesora, akademika, naučnika srpskog porekla živi i radi u rasejanju. Gordana Vunjak, Nadežda Basara, Dejan Ilić, Miodrag Stojković, Vladimir Cmiljanović, samo su neki od najuspešnijih naših naučnika u svetu. Ilić je tvorac mikrobaterija, Stojković je genetičar, koji se vratio iz Srbije u Veliku Britaniju, iz Leskovca u London. A dr Cmiljanović radi u Švajcarskoj na borbi protiv raka i covida.

Istorija kazuje da je Srbija još od 1804. godine “zemlja emigrantska”, jer su tada prvi srpski školarci odlazili na studije u Beč, Berlin, Ženevu, Kijev, Pariz. Knez Miloš Obrenović ih je poslao na hiljade da studiraju, ali i da se vrate u Srbiju da budu ministri i predsednici. Tako je i bilo. Samo iz Beča na Beogradski univerzitet je stiglo 45 srpskih profesora. Poslednjih decenija migracija Srba je reka bez povratka.

Maja Nikolić, popularna tv voditelja je rekla istinu, kada se zabrinula za svoju i drugu decu koja odlaze u inostarnstvo:

-Kada gledam u budućnost i ono što bih želela, radim svesno ono što će mi pocepati srce. I to je strašno – priznala je kako razmišlja o odlasku dece u beli svet.

U Srbiji nema budućnosti, misle mnogi ljudi. Veruju da je ima u zapadnim državama, ali ne i u istočnim.

Danas u tuđini živi oko 2,5 miliona Srba. Najviše ih je u Nemačkoj – oko 700.000 govore tamošnje srpske vođe, zatim u Austriji – oko 300.000, pa u SAD i Kanadi – po 200.000, u Švajcarskoj i Skandinaviji – o 170.000, u Francuskoj – nešto više od 100.000. Beč je sa oko 200.000 Srba glavni grad srpske dijaspore.

Najnoviji popisi stanovništva ukazuju da se u dijaspori broj Srba smanjuje, jer su naši ljudi pristalice tuđeg državljanstva. Samo u Nemačkoj i Austriji po 80.000 naših ljudi zamenilo je srpsko državljanstvo, za nemačko i austrijsko. Time su zvanično prestali da budu Srbi.

Ove godine će na popisima koji će se održavati u zapadnom svetu biti još manje registrovnaih Srba, jer popisivači ne pitaju koje ste nacionalnosti. Već kojim jezikom govorite u kući ? Odgovor na ovo pitanje je ređi nego odgovor na prvo pitanje – da ste Srbin ili pripadnik srpske nacionalnosti.

Koje mere preduzima Vlada Srbije da smanji iseljavanja svog naroda u beli svet? Skoro nikakve. Osniva neke komisije za ispitivanje razloga iseljavanja. Objavljuje podatke o navodno masovnom povratku iseljenika i gastabajtera. Njeni ministri tvrde da je “dijaspora proiritet”, ali se to u životu ne primećuje.

Tek 2021. godine Strategija ekonomskih migracija u periodu od 2021. do 2027. koju je usvojila Vlada Srbije, urađen je prvi državni dokument, kojim se u Srbiji reguliše i definiše oblast ekonomskih migracija. U toku je i izrada akcionog plana za primenu strategije, koja bi trebalo da rezultira, makar usporavanjem odlaska onih koji to žele, a ako je moguće i povratkom bar dela onih koji su već otišli.

Neko je izračunao de će u slab demograski rast i intenzivno iseljavanje naorda Srbija da se isprazni 2080. godine. Hoće li ????

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.