Невидљиви хероји нису заборављени

Хуманитарна организација „За невидљиве хероје“ из Торонта је минуле године помогла четири породице бораца са косметског ратишта. Прошлог викенда су, под слоганом „Ране су нам заједничке“ организовали ново донаторско вече.

У Срба је ово време свадби, вашара и саборовања, а у Торонту су се окупили наши земљаци вољни да помогну породицама ратника са српских простора.

„Овде смо да се сетимо наших хероја, али и да помогнемо породицама Дабић, Ђурић, Стојановић и Стреларац“, каже Златко Шарчевић, председник Хуманитарне организације „За невидљиве хероје“.

Присутне на овој донаторској вечери је благословио отац Јован Марјанац, а потом су се на екрану смењивали видео записи о судбинама српских бораца са косовског и других ратишта.

„Нажалост, Срби нису гинули само задњих 20 година и нису само на простору Космета. Вечерашње окупљање носи назив „Ране су нам заједничке“. Овде смо да помогнемо 4 породице, припадника војске Републике Српске Крајине, војске Републике Српске, војске Југославије и војске Србије. Помажемо породицу Дабић, Ђурић, Стојановић и Стреларац, четири породице, четири човека, четири ратника, четири различите српске војне формације, четири различита српска простора, а опет, ране су нам заједничке“, каже Златко Шарчевић.

За говорницом се присећало тешких битака у последњим деценијама минулог века, а у публици, читаве породице са децом и много младих људи. Био је ту и гуслар, Радмила Мићић је говорила патриотску поезију, деца из хора певала косовске песме. Били су ту и представници хуманитарних организација „Срби за Србе“ и „Мали свет Канада“, који, осим сопствених циљева несебично подржавају невидљиве хероје.

„Овдашњи Срби, наша дијаспора, ни у једном тренутку нису заборавили наше хероје, своје Србе, у отаџбини, Србији, и у свим осталим српским земљама, а на тај начин показују невероватан осећај солидарности. Могу да кажем, са ове моје функције, да ниједном нису оманули када је била потреба за њиховом помоћи. То је невероватна ствар, и ја им се много захваљујем на томе и велика ми је част што боравим са њима, у њиховој новој земљи“, каже Василије Петковић, генерални конзул Србије у Торонту.

И даље оремо наше њиве-порука је унука на гробу деде солунског добровољца је порука захвалности, пркоса и наде. Помоћ која се прикупља у Торонту стиже у руке оних којима је и намењена и олакшава живот некадашњим ратницима и помажу им да бивствују на своме. Зато се око хуманитарне организације „Невидљиви хероји“ окупља и права мала армија волонтера.

Извор: РТС

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.