Неко воли крокодиле, а неком се баш не миле

Остављајући скромност по страни, Квинсланђанима се под небеским сводом на сваком кораку осмехује срећа и само срећа, јер живе у најлепшем делу Аустралије – Квинсланду, који не само што обилује природним лепотама већ се у њему налази и једно од седам светских чуда, Велики корални гребен (Great Barrier Reef). Овај корални гребен се протеже дуж североисточне обале Квинсланда и налази се у коралном мору. У подводној земљи чуда његова величина и облик пружају уточиште хиљадама различитих врста риба и морских животиња.

У непосредној близини Коралног гребена налази се и мали приморски градић Порт Даглас (Port Douglas) који је леп на себи својствен начин. Ако је некога потребно убедити у разлоге због којих треба посетити Порт Даглас, нас није било тешко убедити јер смо желели да се и сами уверимо и дођемо до личних сазнања шта је то што Порт Даглас чини посебним.

Одлучили смо да обиђемо Корални гребен, чувену улицу Макросан (Macrossan), плажу Четири миље (Four Mile Beach), прашуму Дејнтри (Daintree Rainforest) и Хартлијеву фарму крокодила (Hartley’s Crocodile Farm).

Овом приликом путовање теренским возилом заменили смо авионским летом у трајању од два сата и петнаест минута у правцу Порт Дагласа, тачније речено до Кернса (Cairns), а затим наставили друмским саобраћајем сат времена до Порт Дагласа. Нисмо били расположени за вожњу од 20 сати јер смо желели да што пре стигнемо до жељене дестинације.

По доласку у Порт Даглас и смештања у одмаралиште Шератон Гранд Мираж (Sheraton Grand Mirage) жустрим корацима упутили смо се ка улици Макросан, начичканој на велико одушевљење и задовољство „шопахолика“, бутицима препуним брендираних одевних предмета, а за гурмане низом елитних ресторана, кафића и јувелирских радњи у којима се продаје „гигантско“ драго камење.

Плажа ‘Четири миље’ послужила је као идеално место за сагоревање нагомиланих калорија после гастрономских уживања. У ресторанима у којима влада елегантна атмосфера на менију модерне аустралијске кухиње налазили су се и специјалитети од крокодилског меса за које кажу да је комбинација укуса рибе и пилетине. У нашем случају, без обзира што неко не воли крокодиле, није важило правило „ако не поједе он мене, појешћу ја њега“. Шетња прашумом Дејнтри која се налази на листи заштићене светске баштине оставила је на нас трајне и упечатљиве утиске.

На предлог наше репортерке која са разлогом носи епитет „неустрашива“ упутили смо се у авантуристички парк Хартли где нас је између осталог чекао и блиски сусрет са крокодилима а за такву врсту авантуре неки од нас нису били спремни. Парк се налази на 10 хектара светски заштићене површине двадесетак минута удаљен од Порт Дагласа.

Становницима Порт Дагласа сусрети са крокодилима су сасвим уобичајена појава и научили су да живе једни уз друге. Психолози саветују да човек мора да се суочи са својим страховима, у нашем случају крокодилима, а од саме помисли на њих јежила се кожа и дизала коса на глави.

Посматрајући те праисторијске монструме како „избезумљено“ искачу из мутне воде и грабе комаде живинског меса којима их је особље хранило, мора се признати да крокодили нису били једини „избезумљени“, било нас је још и то од страха.

На мах нам се учинило да је и наша „неустрашива“ репортерка, иначе велики обожавалац и власница „ципелки“ и ташни од крокодилске коже, деловала помало забринуто. Биће да је то из оправданог разлога и бојазни да је крокодили неким случајем не би препознали и кренули у „окршај“ са њом због онолико пострадалих и одераних рођака крокодила да би она бескрајно уживала у својој обући и ташнама од њихове коже.

За израду једне женске ташне средње величине потребна је кожа од три крокодила а вредност такве ташне достиже цену и до пет хиљада долара а понегде и много више. Ташне, каишеви и разноразни артикли произведени од крокодилске коже продају се у специјализованом бутику Кроктик (Croctique) у Порт Дагласу. Осим наше репортерке, неки од нас су са сетом у очима остали само да стоје испред излога бутика Кроктик да се дивимо експонатима и сањамо будни да ће нам се једнога дана у блиској будућности џепови довољно продубити да и ми постанемо власници бар једног артикла из овог бутика.

Након свега определили смо се за „утеху“ у храни, међу туристима популарном ресторану „Тин Шед“ (Tin Shed) не знајући шта нас тамо чека. У току обедовања на нешто мање од двадесетак метара од самог ресторана појавио се крокодил дужине 6 метара, случај о коме су писали и локални медији.

Дакле, не преостаје ништа друго осим да кажем да драге и миле крокодиле и даље искључиво волим само због њихове коже. Шта се ту може, нечија кожа мора да страда.

This slideshow requires JavaScript.

Текст: Јелена Недељковић/Српски глас

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *