Научни скуп о Сави Мркаљу у Крушедолу

Поводом 240 година од рођења и 190 година од смрти Саве Мркља, реформатора српске ћирилице и српског језика у суботу 24. јуна 2023. године у Манастиру Крушедол биће одржан научни скуп под називом  „Сава Мркаљ реформатор ћирилице“. Оргаизатори, крајишка удружења из Београда, Ветерника, Крушедола и Руме на овај начин ће обележити и 22. јун Светски дан избеглица. Како најављују, радови учесника овога скупа биће обједињени и штампани у посебном зборнику.

Сава  Мркаљ је рођен 1783. године у Сјеничаку на Кордуну у тадашњој Војној крајини, а умро је у Бечу 1833. године. Био је први реформатор српске ћирилице и језика, филозоф, ђакон, песник и полиглота. Ондашњу старословенску и црквенословенску ћирилицу, која је имала 46 и више слова, свео је на 29, од којих су 24 у употреби у данашњој српској азбуци. У свом делу „Сало дебелога јера либо азбукопротрес“ објављеном у Пешти 1810. године залагао за реформу тадашњег, у народу, неразумљивог правописа и тражио примену фонетског писма базираног на народном језику и правилу „пиши како говориш“.

Овим идејама утицао је на Вука Караџића који је у Писменици 1814. године употребљујући Мркаљеву азбуку написао: “Ја сада овдје, имајући за намјерење успјех српскога књижества, не могу друге азбуке употребити него Меркаилову, јербо за српски језик лакша и чистија  не може бити од ове”.

Мркаљ је био и песник и сматра се зачетником јамба у српској поезији. Неке од његових песама уврштене су у антологије српског песништва.

Нажалост о значају Саве Мркаља за развој српског писма и језика још увјек се код нас мало зна. У години његових јубилеја најављено је више манифестација како би се јавност упознла са овим, како га неки сматрају, једним од најпросвећенијих Срба са почетка 19. века. Крајишка удружења у Бања Луци припремају изложбу и округли сто, у Чикагу је у септембру заказан научни скуп, а о значају Мркаљеве реформе говорити ће се на манифестацијама у Војнићу на Кордуну и у Нијагари у Канади. Средином јула у насељу Бусије у оквиру манифестације „Крајишки откос“ одржати ће се поетско вече посвећено Мркаљевим јубилејима, а у припреми је и монодрама у извођењу глумца Дејана Стојаковића.

Постоји иницијатива да по Сави Мркаљу понесе назив једна од новоизграђених школа или установа културе у Србији и Републици Српској. Од пре неколико година о Сави Мркаљу сведоче спомен плоче постављене на српске цркве у Сјеничаку и у Бечу. План је да се у Сјеничаку уреди Спомен-кућа Саве Мркаља.

Прву писменост Сава Мркаљ је стекао у Сјеничаку на Кордуну, богословију је завршио у Плашком, архигимназију у Загребу а студије филозофије и математике у Пешти. У српском манастиру Гомирје замонашио се као јеромонах Јулијан.

Организатори

Организатори научног скупа „Сава Мркаљ реформатор ћириице“ су Фондација „Крајишки културно-историјски центар‟ из Београда, „Матица српска у Дубровнику‟ из Ветерника, „Биоценоза‟ из Крушедола и радио емисија „Завичај‟ из Руме, уз подршку Светозара Данчуа из Чикага и Петра Ковачевића из Канаде. Како наглашавају организатори, скуп се одржава поводом 22. јуна – Светског дана избеглица и у част 28. јуна – Видовдана. За оне који не буду могли да присуствују овом симпозијуму у Крушедолу, постоји могућност да за Зборник накнадно доставе своје радове.

Текст: Светозар Данчуо