Nacistički general sa lažnom oklopnom armijom
Fotografija nastala u Nišu krajem jula 1944. na kojoj se vidi jedno izuzetno važno ime za taj deo naše istorije – general nacističkog Vermahta Maksimilijan De Angelis (desno). Ni njegovih fotografija nema na internetu, osim jedne koja je loša reprodukcija, što takođe, kao i u slučaju nekih drugih generala Vermahta koje sam skoro objavio, ima dodatni značaj.
De Angelis je zanimljiv po tome što upravo ovde, u Nišu, preuzima komandu nad nečim što se zvalo „Druga oklopna armija“. Taj termin je bio posebno važan u posleratnoj jugoslovenskoj priči o velikim partizanskim borbama jer je delovalo da su protiv sebe imali čitavu armiju, pa još tenkovsku, kao da su bili, maltene, deo rata na Istočnom frontu u SSSR.
U suštini, ovaj etnički Austrijanac je komandovao tog leta i jeseni u Srbiji gotovo fantomskom „pancer armijom“ jer su svi tenkovi te formacije ostali u Sovjetskom savezu, a on u Jugoslaviji je, ustvari, vodio dobro znane neprijatelje partizana, pešadijsku diviziju Princ Eugen, puk Brandenburg, itd, koji su u toj očajničkoj fazi rata za naciste, bili – „oklopna armija“.
De Angelis je od oklopa imao svega nešto malo starih trofejnih italijanskih i francuskih tenkova koji su imali minimalnu ratnu vrednost, i tako su se i pokazali u borbama sa Crvenom armijom i partizanima te jeseni. Najveći deo ih je bio ostavljen bez borbe usled kvarova i neadekvatnosti, i svega nekoliko primeraka se pojavilo tokom bitke na beogradskim ulicama, neslavno završivši i tu.
De Angelis će se sa svojom fantomskom „armijom“ povlačiti sve do rodne zemlje gde će se predati Saveznicima. 1946. isporučiće ga Jugoslaviji gde će biti osuđen na 20 godina robije, a zatim i odmah biti prosleđen SSSR-u gde će zbog ratnih zločina dobiti još toliko godina logora. Biće oslobođen 1955. i vratiće se u austrijski grad Grac gde će živeti do 1974. Ratnu penziju će primati iz SR Nemačke, jer mu Austrija nije htela da plaća ratni staž u Hitlerovoj armiji.
Tekst: Bane Gajić/Foto: Arhiva B.G.
