Јапанац који је волео више Србију од отаџбине

Данас је двадесетогодишњица смрти јапанског дипломате Кеисуке Обе (1935 – 2002) који је толико волео Србију да му је последња жеља била да почива у Београду. Жеља му је испуњена иако је умро на далеким Филипинима. Урна са његовим пепелом уз дирљив испраћај положена је 27.9.2002. на парцели 71 на Новом гробљу.

Чину полагања присуствовали су чланови породице (син Наоки и супруга Ута), родбина, представници Амбасаде Јапана, чланови Друштва српско-јапанског пријатељства, многобројни пријатељи и поштоваоци омиљеног дипломате.

На надгробној плочи розаријума уклесане су речи: „Ову земљу је волео више од своје“. 

Кеисуке Оба је добро познавао нашу земљу, културу и језик па је последњих дана живота комуницирао само на српском језику. Дошао је у Београд 1965. године по окончању студија политичких наука на Токијском Универзитету са циљем да проучава политичку историју Југославије. Као дружељубив убрзо је стекао много пријатеља који су га звали Жељко.

Дипломатску каријеру је започео у јапанском Министарству спољних послова. Имајући у виду његово познавање Југославије и језика, 1984. године је постављен за првог секретара, а касније за отправника послова у Београду (од 1995. није било јапанског амбасадора). Задња његова дипломатска функција је место амбасадора Јапана у Загребу од 1998-2001. Много је учинио за унапређење српско-јапанске сарадње о чему најбоље говори избор његове вечне куће.

Наш пријатељ није заборављен, 2004. године је постхумно одликован Југословенском звездом првог степена, а у Београду на подручју општине Раковица отркивен је Трг са његовим именом и Друштво српско-јапанског пријатељства је названо – Кеисуке Оба!

Текст: Живојин Жика Петровић