Моја Србија за српску децу у Француској
Поред Немачке и Швајцарске допунска школа на српском језику, под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Владе Србије, најбоље је организована у Француској где живи бројна српска зајеница. Српски језик, ћирилицу, историју, географију, културу, обичаје и традицију, деца уче у Париском региону, Орлеану, источној Француској, Стразбуру и Лиону.
У Париском региону наставу држе: Блаженка Тривунчић, координатор допунске наставе на српском језику у Француској од 2019, у општини Париз IV у Културном центру Србије; Милија Јевремовић у општинама Левалоа Пере, Иси ле Мулино, Сен Мор де Фосе, Бонди и Париз XX; Љиљана Симић у општинама Рони су Боа, Сен Мор де Фосе, Иври сир Сен и Санс; Катарина Страиловић у општинама Париз ХVI, Ле Плеси Робенсон, Обервилије, Пјерфит и Бонди и Тамара Нацик у општинама Париз X, Бонди, Епон и Монтреј.
Славица Милетић задужена је за допунску школу на српском језику у Орлеану, Марија Праизовић у источној Француској (Етип, Диденајм, околина Милуза и Белфор), Наташа Францишковић и Наташа Радојевић (Стразбур, Нанси, Колмар) и Александра Добранић Бурсаћ у Лиону. Реч је о изузетно искусним наставницима са дугогодишњим просветним радом са децом у отаџбини.
Блаженка Тривунчић, која брине о одвијању наставног процеса у читавој Француској професор је српског језика и књижевности. Од 2001. до 2015. године радила је као наставник српског језика у Основној школи „Бранислав Нушић” у Београду, а последње четири године као наставник допунске наставе на српском језику у Париском региону. Ова изузетна жена-педагог аутор је и уредник интернет странице допунске наставе на српском језику у Француској Моја Србија – то сам ја, уређује и води електронску базу наставних материјала допунске наставе на српском језику у иностранству Час по час, на Фејсбуку уређује страницу Српски Париз и коатуор је и координатор Пројекта Образовни круг за Србију, Француску и Италију.
Блаженка Тривунчић уочи почетка школске 1919/20 године одржала је запажену презентацију на којој је отворено и без длаке на језику, говорила о манама али и врлинама допунског образовања наше деце, које је врло значајно за очување националног идентитета и у великој мери брана од асимилације, којој су неминовно изложени наши људи, а посебно деца.
Као изузетно значајне активности истакла је светосавске дане српске допунске школе, спортске игре, хунаминатарне акције, отварање прве српске школске библиотеке у Француској, пројекат „Образовни круг“, истраживачке радове о актуленој језичкој ситуацији, екскурзије, боравак у камповима у отаџбини, успостављање континуиране стручне сарадње међу наставницима, Е-архива дидактичко-методичких , која представља драгоцену помоћ наставном кадру који се смењује и коме је омогућен стварни увид у динамичну и променљиву перспективу изучавања српског језика код млађих генерација исељеничких српских породица.
Као слабе стране Блаженка Тривунчић посебно је апострофирала неинформисаност о допунској настави на српском језику.
-Мали број ученика који похађа часове у односу на број Срба, велика је просторна удаљеност места на којима се настава изводи, хтерогени карактер група са израженим узрасним и језичким разликама, промењена перспектива изучавања српског језика, недовољно развијена свест српских исељеника о значају очувања српског језика и писма, рестриктивне мере француских просветних власти – навела је Тривунчић неке од проблема са којима се суочавају допунске школе на српском језику у Француској.
Настава се одвија у просторијама које обезбеђују српска удружења, у оквиру Српске православне цркве и просторијама дипломатско.конзуларних представништава Републике Србије у Француској.
-Извођење наставе (простор и сатница) често зависе од општинских власти и од председника српских удружења који са њима комуницирају. Није потребна дозвола за рад, али неретко се догађа да је договорени термин измењен, да је промењено место извођења часова јер се простор реновира. Услови рада у учионици су често скромни и не постоји могућност да се добије дужа сатница или већи простор – објаснила је координатор Допунске школе у Француској.
Обавезе наставника, указала је Триунчић, често излазе из оквира њиховог описа посла. Они морају бити спремни за све послове, почев од откључавања, уређивања учионице, постављања столова и столица, до бриге о уредности и враћања просторије у затечено стање.
-Такође, су задужени за доношење наставних средстава, за комуникацију са особама задуженим за чување простора, као и са председницима удружења. Радо присуствују и догађајима које организују српска друштва и припремају ђаке за гостовања на културним манифестацијама српске заједнице – истакла је Блаженка Тривунчић.
По њеном мишљењу до стабилне школе могуће је дооћи само кроз сарадништво и порфесионалност, разумевање и подршку, развијање свести о важности институционалног делања и јединственог јавног наступања. Посебно је важан став српске заједнице у расејању, а самим тим и напредак школе, који је условљен оним што школа зрачи и показује.
У исцрпној и анализи рада допунских школа у Француској Тривунчић је истакла да је основни задатак наставе на српском језику у Француској очување стабилности и повећање броја ученика што је повезано и са напорима да се остане у систему француског школства. Када је у питању Париски регион посебан задатак наставе на српском језику јесте брига о школама у париским арондисманима, где су захтеви париске академије најригиднији.
Од последњих активности допунских школа у Француској бележимо племенитост ученика који су својим вршњацима на Косову и Метохији послали срдачне честитке за Нову годину и Божић, а учећи да пишу и шаљу лепе жеље истовремено су се упознавали о животу њихових вршњака на Косову и са српском културном баштином у овој јужној српској покрајини. Сваки ученик израдом честитке за децу са Косова и Метохије учествује у хуманитарној акцији организације „Сви за Космет“, чији је координатор за Париз Ненад Клајић.
Погледајте кратак видео-запис Славице Милић о спремању божићних честитки које су писали ђаци у Орлеану:
https://youtu.be/RIciIVrPp-4?t=12
Ваља поменути и конкурс „Читалачка значка“, који организује Културни центар Чукарице, а са којим су ученике допунске школе у источној Француској упознали другари Основне школе „Стефан Дечански” из Београда. Идеја овог програма, који је покренут још прошле године, јесте очување и преношење нематеријалног културног наслеђа на млађе генерације, као и неговање културе читања и лепог изражавања, писане речи и опште писмености.
Како сазнајемо на порталу Моја Србија – то сам ја, а из пера наставнице Марије Праизовић ђаци Српске допунске школе у источној Француској су током месеца новембра трагали за новим сазнањима. На тематским часовима се говорило о породици, родбинским односима и проучавало се породично стабло.
„Ученици су могли да сазнају пуно тога о знаменитим Србима и њиховим биографијама, као и личностима насликаним на српским новчаницама. Пошто се у ово доба године прослављају многе славе, пажња се посветила и српској традицији. Ђаци су учили да наброје славе, светитеље, датуме њиховог обележавања и славске обичаје. На часовима је било врло узбудљиво, динамично и, изнад свега, животно. Могао се осетити дух Србије са свим својим знаменитостима, лепотама и обичајима“, написала је Марија Праизовић.
Захваљујући Горану Букејловићу, једном од родитеља, ђаци су добили плакате и боји на којима су приказани значајни Срби, српски манастири и свеци који се прослављају у породицама.
“Подршка родитеља не изостаје, а то је свакако главно упориште за функционисање српске допунске школе у Француској“, истакла је Праизовић.
Наташа Францишковић, предавач и преводилац, иако ради као хонорарни наставник у допунској школи у Стразбуру, посебно се истиче у раду са децом у овом делу Француске, али и другим бројним активностима. Радила је на различитим програмима међународне размене, семинарима и фестивалима, у Француској, Немачкој, Великој Британији и Србији. Као педагошки асистент тренутно ради у школи с гимназијалцима и предаје француски и енглески језик странцима, а од прошле године прикључила се деци у допунској школи, где је наседила Корану Екерт.
*Допунске школе за српску децу у дијаспори део су пројекта нашег портала који суфинасира Управа за сарадњу с дијспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије
