Moda na Vlascu pre 9 000 godina

Bogatstvo i jedinstvenost ličnih ukrasa za telo i odeću u oblasti Đerdapa dostiže vrhunac tokom perioda mezolita, a naročito se ističe u kasnom mezolitu (oko 7300–6200 g.p.n.e.). Na lokalitetu Vlasac posebno se mogu naći brojne perle povezane sa sahranjivanjem kao deo ličnog ukrasa koje je pokojnik nosio za života, ali možda i nagoveštava svakodnevne običaje ukrašavanja nečijeg tela. Specifičnost tokom kasnog mezolita ogleda se u pojavi ukrasa izrađenih od ždrelnih „zuba“ šarana (Rutilis sp.).

Kasnomezolitska sahrana na Vlascu sa ukrasima “zuba” šarana u predelu grudi

Arheološki lokalitet Vlasac nalazi se na Đerdapu, u blizini Lepenskog vira oko 3 km nizvodno Dunavom. Istraživanja na ovom lokalitetu obavljana su 1970-1971. godine pod rukovodstvom D. Srejovića i Z. Letice. Prva istraživanja donela su otkriće od 87 grobova sa ostacima preko 160 individua, kao i brojna pravougaona kamena ognjišta i podove kuća koji ukazuju na ostatke naselja.

S obzirom na veliki značaj ovog lokaliteta, arheološka istraživanja ponovo započinju 2006. godine, sa manjim prekidima, traju i danas. Tragovi naseljavanja i sahrane pokojnika datuju se u rani mezolit (9500-7500.g.p.n.e.), dok su zastupljeniji i intezivniji tragovi života uočeni tokom kasnog mezolita (7300-6200.g.p.n.e.).

“Zubi” šarana bez modifikacija i perforacija (Borić and Christiani 2019, fig. 3.1)

Raznovrsne perle pronađene su u mnogim grobovima kao deo ukrasa koje su pokojnici nosili za života i govore o “modnim” promenama i ukusima stanovništa ovog naselja. Tokom kasnog mezolita preovlađuje korišćenje ljuštura morskih pužića Cyclope neritea ili Columbella rustica, kao i ždrelnih “zuba” šarana kojih je u nekim grobovima bilo i po nekoliko stotina. Najveći broj zabeleženih “zuba” iznosio je 700 u dečijim grobovima. Oni su se bušili kako bi bili privezani za odeću.

Rekonstrukcija ogrtača sa ukrasima “zuba” šarana (Christiani and Borić 2012, fig. 18)

Kada lokalni lovci-ribolovci-sakupljači dolaze u kontakt sa prvim neolitskim zajednicama (oko 6200.g.p.n.e.), ukrašavanje biva zamenjeno perlama od morskih školjki spondilus (Spondylus) i javlja se novi tip diskoidnih krečnjačkih perli crvenskaste i bele boje.

Zubi šarana su bili izbušeni kako bi se napravila mala rupa kroz koje se provlačila žica, kanap i slično. Ove niti su bile obojene crvenim okerom ili nekim lepkom kako bi one mogle da se drže za odeću.

Na osnovu njihove raspodele u grobu, “zubi” su prekrivali zadnji deo tela, slično ogrtaču ili plaštu, kojim je pokojnik bio umotan.

Zubi šarana su verovatno proizvedeni lokalno, a njih je osim u grobovima, bilo i u naseljima na lokalitetima kao što su Lepenski vir, Vlasac, Kula, Icona i Scela Cladovei u Rumuniji.

Izvor: Sve o arheologiji

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.