Мило не мења ћуд ни после пораза на изборима

Мило Ђукановић на ванредном конгдесу Демократске партије социјалиста поново је изабран за председника ДПС, а потпредседници партије су:  Јевто Ераковић, Иван Вуковић, Абаз Диздаревић и Сања Дамјановић.

Ђукановић је у уводном реферату и експозеу , а пре избора новог руководства, подсетио да ДПС након избора није успео да формира владу па је због тога организовао ванредни конгрес.

Али је, како је додао, ДПС прихватио изборни резултат којем је допринијела и „манипулација вјерским осјећањима“ и отворени хибридни рат. Казао је да је поносан на све што је ДПС урадио у 30 година – „очувао је мир, мултиетнички склад, увео Црну Гору у нАТО и приближио ка европској породици, повећао стандард грађана иако је то још далеко од очекиваног“.

Ђукановић је поручио да је јасно „да на достигнутом нивоу развоја нема грађанске и европске Црне Горе без јаког ДПС-а“. Цпногорски председник ни после пораза на изборима није напустио реторику и отворени анимозитет порема Србији, Србима и Српској православној цркви. Он је у добро познатом маниру оптужио Србију да угоржава суверенитет својих сусједа по истом рецепту из 90-их.

„Наводно, Срби у региону су угрожени па им треба заштита Србије. Којом та држава у ствари угрожава суверенитет својих сусједа. Овог пута на политички терен у Црној Гори брутално је уведена и СПЦ. Као доказано најопакији инструмент великосрпског национализма, подстрекач, јатак и адвокат најмонструознијег геноцида у Европи новог доба„, рекао је Ђукановић.

Казао је да је СПЦ у Црној Гори бранила наводно угрожене светиње, иако је заправо „провидно покушала да задржи незаконито присвојену имовину коју су градили црногорска држава и грађани, а која је уз то и културно историјска баштина Црне Горе“.

„Дакле, наш идентитет, наше име и презиме. Држава Србија се одмах незвана нашла у улози браниоца, како кажу њени званичници, својих имовинских права, иако то тако не тумачи нико, чак ни из редова СПЦ у Црној Гори. Али смо тим поводом сазнали да Србију у одбрани тобоже угроженог српства у Црној Гори врло занимају резултати локалних избора у Никшићу, и предстојећи попис“, навео је Ђукановић.

За то време, како је додао, неки од представника међународне заједнице исказивали су наглашену забринутост за наводно угрожене вјерске слободе, уместо да у деловању СПЦ препознају „тако очигледну алатку малигног утицаја антиевропске и антинато политике у Црној Гори и на Западном Балкану“.

„Зато су тако сложена искушења кроз која Црна Гора управо пролази. И наша ријешеност да одбранимо вриједне тековине савременог развоја наше државе и друштва мора бити никад храбрија и паметнија. С јасном стратегијом. На великодржавни српски национализам морамо одговорити снагом наше државе и црногорским друштвом грађана, а не национализмима мултиетничке Црне Горе“, рекао је Ђукановић.

Додао је да је одговор на изазове глобализације и савременог развоја јасна стратегија која ће Црну Гору убрзано реформисати и развијати као друштво знања, отворено за иновације и нове технологије, које ствара шансе за образоване људе и укупну младу популацију.

Додао је да је Црна Гора „дио апетита великосрпског национализма, еуфемистички промовисаног као „српски свет“.

„Отужно је да неуморни заговорници ове ступидне идеје нијесу ништа научили из најновијег трагичног искуства приликом распада југословенске федерације. Јер, и у ту трагедију са преко сто хиљада људских жртава увеле су нас исте идеје великодржаваних национализама. Њихова брза рестаурација, послије само 25 година, опомиње да је нажалост, заслужени политички погреб ових ретроградних пројеката остао незавршен посао„, рекао је Ђукановић