Мало млађа од Америке: 240 година школе у Крњеву

Пише: Душан Марић
Свечаном литургијом у цркви брвнари из 18. века, која ја посвећена Светом Георгију и свечаном академијом у сеоском дому културе, којој су присуствовали министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић и бројне друге угледне званице, данас је у Крњеву код Велике Плане обележено 240. година од почетка рада прве основне школе у том селу.
Званично, у питању је најстарија сеоска основна школа у Србији јужно од Саве. Сједињене америчке државе су од ове школе старије само три године. Најмоћнија држава на свету формирана је 1776. године а прва основна школа у Србији почела је са радом 1779. године. Школа је радила под окриљем манастира Манасија и сматра се претечом Београдског лицеја, данашњег Универзитета у Београду.
Министар Шарчевић је рекао да је ова школа симбол српске просвете и обећао да ће држава помоћи да се комплекс у шуми Дивостин, на периферији Крњева, који чине школа и црква брвнара из прве половине 18. века сачувају за будуће српске нараштаје. Председник општине Велика Плана Игор Матковић је подсетио да ова општина има неколико националних драгуља.
-Имамо најстарију сеоску школу у Србији. Имамо једну од најстаријих цркви брвнара у Србији. Имамо манастир Копорин, цркву Покајницу и Радовањски луг, са тамошњом црквом. И све то у кругу чији је пречник десетак километара. Преци су нам оставили богато културно и морално наслеђе, на нама је да то наслеђе негујемо.
Зграда некадашње школе се налази у порти Цркве светог Георгија и данас се користи за црквене потребе. Око некадашње школе и порте налази се гробље које је формирано још 1820. године. Школа је изнедрила многе познате личности, међу којима су Анта Протић, министар финансија у Србији Милоша Обреновића, Стојан Ћирковић, устаник и Милошев кнежевски капетан, Аранђел Илић, учитељ и свештеник, Војислав Илић Млађи, син Аранђела, познати песник, Коста Манојловић, композитор, академик, Стаменко Ђурђевић, академски сликар и вајар, Милош П. Ћирковић, официр – потпуковник српске војске, солунац, написао је приповетку „Тамо далеко“, која говори о боравку на Крфу 1916. године, Никола Живановић, радикал, посланик Народне скупштине, потписник Крфске декларације 1917. Миодраг- Мија Крњевац, чувени хармоникаш и композитор српских изворних песама и Александар Тирнанић-Тирке, један од најбољих фудбалера у Краљевини Југославији.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.