„Mališani“ na struju osvajaju Milano
Piše: Predrag T. Savić, advokat i pisac
U strogom centru Milana, među tramvajskim šinama, luksuznim izlozima i pešačkim zonama, sve češće se ne čuju motori već jedva primetan šum električnih vozila.
Umesto klasičnih automobila, Milanezi se odlučuju za nešto što liči na gradske četvorocikle, koji su postali svakodnevno prevozno sredstvo dostavljača i stanovnika starog jezgra grada. Meni kao zaljubljeniku u smartove ovo je bilo posebno interesatno.
Na ulicama se najčešće viđaju vozila marke Birò, proizvod italijanske kompanije Estrima iz Lombardije. Reč je o električnom četvorociklu dugačkom svega oko metar i po, dovoljno uskom da se parkira poprečno uz trotoar ili između dva skutera.
Birò je zamišljen isključivo za grad – sa malim krugom okretanja, tihim radom i baterijama koje se vade i nose u stan ili kancelariju na punjenje. Njegova brzina je ograničena na 45 ili 60 kilometara na čas, ali u milanskom saobraćaju to je više nego dovoljno. Upravo ta jednostavnost učinila ga je simbolom urbane mobilnosti u istorijskom jezgru grada.
Pored Biròa, u centru se pojavljuju i nešto veći modeli marke XEV, pre svega model YoYo, koji predstavlja most između klasičnog automobila i mikromobilnosti. XEV je potpuno električno vozilo sa dvoja vrata, grejanjem, klimom i multimedijom, a njegova posebnost su zamenljive baterije koje se mogu brzo izvaditi i zameniti. Sa dometom od oko 150 kilometara i maksimalnom brzinom do 90 kilometara na čas, ovaj model je namenjen onima koji se ne kreću samo u centru, već i između kvartova, bez straha od zabrana ulaska u ekološke zone.
Ovi dometi sigurno ne važe tokom zime. To pišem iz sopstvenog iskustva: smart zimi uz upotrebu klime može da predje do 90 kilometara bez punjenja, a leti i 160 km.
Razlog zašto su ova vozila osvojila Milano leži u kombinaciji urbanih ograničenja i praktičnosti. Grad ima stroge ekološke propise, ograničen pristup automobilima sa unutrašnjim sagorevanjem, visoke cene parkinga i ulice projektovane pre nekoliko vekova. Električni četvorocikli rešavaju sve te probleme odjednom: ne zagađuju, zauzimaju minimalan prostor i omogućavaju kretanje tamo gde klasičan automobil postaje teret.
Milano tako postaje ogledni primer grada koji se prilagodio novoj vrsti mobilnosti. Umesto snage i luksuza, prednost se daje funkcionalnosti, tišini i brzini kretanja kroz gužvu. Ono što se na prvi pogled čini kao neobičan izbor, u praksi se pokazuje kao racionalno rešenje za moderan gradski život.
Ostaje još samo pitanje koliko su bezbedni, jer neki od ovih mališana su poput konzervi.
