Мајке наших јунака не треба да плачу

Немојте Ви да плачете, зато што треба да плачу мајке оних што су га убили. И оних који и дан данас убијају, њихове мајке треба да плачу, јер су родиле убице. А мајке наших јунака не треба да плачу, него да буду поносне, јер су родиле ЈУНАКЕ!

На слици се налази Нада Милић, мајка три сина који су страдали за време и непосредно након НАТО бомбардовања.

Најпре је погинуо Срђан (26), потпоручник на Косову и Метохији. Био је у возилу са још три војника. Наишли су на мину код Србице. Сва три војника су погинула, а Срђан је због тешких повреда преминуо 4. априла.

Десет дана касније, 14. априла 1999. године, на ратном задатку погинуо је и Бобан, Срђанов брат близанац, поручник Војске Југославије. Он се код Ђаковице налазио у оклопном возилу са још седморицом војника кад су их погодиле две ракете на топлотно навођење.

Туга за браћом била је толика да Горан, трећи, најстарији брат, није издржао. Срце му је препукло од туге. Преминуо је у сну, 13. маја 2000. године, а имао је само 28 година. Био је верен и пред женидбом. Сахрањен је у гробници поред браће.

Кад су Милићи сахранили свог другог сина, отац Драгољуб ставио се на располагање Војсци Југославије и борио се на Кошарама. У спомен својој деци, по завршетку рата написао је књиге „Моји синови“ и „Соколови сломљених крила“. Иако здрав и физички активан, преминуо је изненада 2011. године у 61. години. Нада нам каже да је и њега сустигла неизрецива туга.

Нада Милић је у Краљеву, у својој кући, направила спомен собу у знак сећања на своје синове и мужа, јунаке. Нада каже да је у животу одражава само потреба да људима пренесе подвиг и жртву своје породицу за државу Србију и за наш миран и лагодан данашњи живот.

Надо, јунаци неће бити заборављени. Вечна слава породици Милић!

Извор: Разум и срце