Књига о човеку просветитељског дела

Потпредседник Скупштине Србије професор др Јован Јањић написао је рецензију за књигу „Господар књига“ књижевника и адвоката Предрага Савића о белом Русу Анатолију Ивановићу који је између два рата оставио дубок траг у српском издаваштву. Књига изазива велику пажњу стручне и културне јавности у Србији. Надахнут приказ професора Јањића такође говори о важности ове књиге која једну значајну историјску личност рехабилитује и враћа у живот.  

Пише: Проф. др Јован Јањић

Цивилизација на делу човека почива. На рукама људи који су спремни на жртву. А под вођством људи који имају визију.

Један до људи који је видео даље бар од већине својих савременика и створио дело које ће баштинити и генерације које ће после његове доћи јесте Анатолиј Ивановић.

Стасавајући у угледној аристократској породици индустријалаца, издавача и штампара, у Ростову на Дону, Анатолиј бива постојан у ставу да на истинским вредностима свет опстаје и да се за добро ваља борити. Био је и сведок и жртва бољшевичког терора, али није био и остао неми сведок и клонула жртва. Прихватио се борбе. Био је јункер, полазник официрске школе који се истицао у борбама против безбожних бољшевика. Постао је ратни херој у борбама за Ростов.

Развог догађаја у његовој руској отаџбини, након крваве Октобарске револуције, није ишао у прилог његових тежњи, зато он ново уточиште проналази код братског српског народа, у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Кад неко на ближњег свог мисли и у небо гледа, онда он дело своје ствара где год да се нађе. У српском престоном граду Београду оснива своју издавачку кућу „Народна просвета“, која ће за кратко време постати најутицајнија издавачка адреса у југоисточној Европи. Објављује одабрана светска књижевна дела, руске класике, дела најбољих српских писаца, уџбенике, часописе…

Анатолиј Ивановић и његова „Народна просвета“, са својим просветитељским делом, постају светлост свету. Изашло се на видике које је Анатолиј видео пре свих других.

А ми данас, након деценија замагљивања стварности и свега што је у служби православног и уопште правоверног човека, видимо Анатолија Ивановића, сагледавамо га у светлу којем припада, које заслужује. Видимо га захваљујући једном другом човеку, који, такође, види даље од многих својих савременика. Захваљујући делу српског адвоката и писца Предрага Савића.

У свом делу „Господар књига: улога Анатолија Ивановића, белог Руса, у стварању српских великана“ Предраг Савић на ретко применљив а драгоцен начин, служећи се својим истраживачким способностима,  адвокатском прецизношћу и књижевничким даром, гради текст који истовремено има снагу архивског документа, убедљивост правне аргументације и наративну привлачност добре прозе.

Посебна вредност Савићеве књиге лежи у чињеници да аутор не приступа теми само као историчар или публициста, већ као човек који је лично учествовао у процесу рехабилитације Анатолија Ивановића. Тај десетогодишњи труд, крунисан судском победом, представља окосницу целокупног дела и даје му снажан аутентични печат.

Савић не пише о Ивановићу као о нама удаљеном историјском лику, већ као о неправедно потиснутом човеку, који заслужује да се врати и да буде тамо где је његово дело, у средиште културне и историјске свести. Да би у томе успео, аутор је спровео готово детективско истраживање: годинама је прикупљао књиге и часописе у издању Ивановићеве „Народне просвете“, купујући их у антикварницама, на бувљацима и од приватних колекционара. Само такав предан и систематичан рад омогућио је реконструкцију једне издавачке империје, чије су књиге, у периоду између Првог и Другог светског рата, просвећивале народ. С таквим приступом, читалац Савићевог штива добија не само биографију једног проницљивог и вредног човека, већ и широку слику културног и духовног амбијента, којем су тон давали Ивановићеви писци, преводиоци и интелектуалци, најзначајнији ствараоци тога доба.

Књига „Господар књига“ темељи се на разноврсној архивској грађи, што јој даје научну вредност. Аутор је за тим аутентичним сведочанствима трагао по домаћим и иностраним архива. Налазио их је у Архиву Југославије (у фондовима министарстава просвете, трговине и унутрашњих дела), Архиву Србије, Историјском архиву Београда, Народној библиотеци Србије,  Универзитетској библиотеци у Београду. Значајан део документације потиче из досијеа безбедносних служби (ОЗНА, УДБА), који осветљавају комунистичко дело у прогону и брисању Ивановића из јавног живота. У истраживању су коришћени и судски предмети, пре свега досијеи из поступка рехабилитације, као и документација Агенције за реституцију Републике Србије, која сведочи о дуготрајној и сложеној борби за повраћај имовине. Посебно драгоцен и до сада недовољно коришћен корпус извора чине немачки БСД (Београдски безбедносни, односно Sicherheitdienst) досијеи, који осветљавају деловање окупационих власти, њихов однос према Анатолију Ивановићу и његовој издавачкој делатности, као и механизме контроле, конфискације и преузимања имовине. Ови документи, настали дејством немачког обавештајно-безбедносног апарата, сведоче о ратним приликама, под окуапцијом нациста, али и о конкретном терору над Ивановићем.

У тим досијеима записана су и сазнања о деловању Анатолијевог сина Александра Ивановића. Он се у њима представља као лице повезано са илегалним покретима и као финансијер четничкпг покрета, што је додатно појачало интересовање окупационих служби за целокупну породицу. Управо у тим документима могу се пратити и драматични догађаји везани за хапшење и заточење Александра Ивановића, као и сложена и ризична акција његовог избављења из логора на Бањици, једног од највећих стратишта у окупираној Србији. Осветљавају ти документи не само судбину једне породице, породице Ивановић, већ и уопште тадашње трагичне друштвене прилике.

Осим домаћих извора, аутор се ослањао и на иностране архиве и приватне колекције, укључујући и сведочанства из руских емигрантских фондова, а ту су и архивска документа до којих се дошло уз помоћ наследника, који су после свега, уточиште нашли у Јужној Америци, у Венецуели.

С књигом „Господар књига“ осветаљава се једно турбулентно време, прилике и људи у њему. Зато је она више од књиге о једном значајном човеку и његовом великом подухвату. То је књига о култури, памћењу и неправди.

Кроз ову књигу осликава се широка историјска драма: ратови, окупација, конфискације, уништавање имовине и послератни прогон. Писац убедљиво показује како је Ивановићева империја разорена, како су штампарсек и друге машине однете, а имовина одузета, надасве како је један велики културни пројекат практично избрисан из јавног сећања. Управо ту се књига претвара у снажан апел за историјску правду и културну рехабилитацију. Стилски, дело се одликује јасноћом, документарношћу и снажним наративним током. Аутор избегава сувопарност научног текста, и притом настоји да сачува прецизност података, држећи се начног принципа – проверљивости чињеница.

Адвокатска логика Предрага Савића огледа се у структури аргумената, док књижевнички дар долази до изражаја у живим описима, портретима личности и драматургији целине. Све то чини да „Господар књига“ буде  више од историјске студије: ова књига је чин културне рехабилитације, она обнавља национално памћење.

С овом књигом Анатолиј Ивановић није више заборављена личност наше прошлости; он је враћен у живот, с делом које је надилазило његово време и опет је наш савременик, ено га – у средишту српске културне историје.