Kakvi smo to potomci junaka?
Napisao: Dejan Ristić
Beograd se lagano budi i trezni nakon ,,Noći veštica“ koju je i ove godine radosno obeležavao. Beograđani će danas, mahom, prepričavati događaje od prethodne večeri, podsećati se ludih žurki kojima su prisustvovali, ,,originalnih“ kostima koje su nedeljama osmišljavali i pravili, potoka alkohola i hrane koje su noćas uneli u sebe.
Neki sasvim drugi Beograđani, u ovo isto jutro pre punih stotinu godina, a bili su to pripadnici Sedmog pešadijskog puka Dunavske divizije, ponosno su stupali u svoj tek oslobođeni rodni i prestoni grad. Bili su to div-junaci koji su nakon četiri ratne godine srcem jurišali ka svom Beogradu, želeći da ga oslobode.
Danas, na veliku i slavnu stogodišnjicu oslobođenja prestonice u Prvom svetskom ratu, Beograd posrće pod teretom stvarnog i duhovnog mamurluka nesvestan veličanstvenog dana koji je svanuo.
Grad nije okićen zastavama pobede. Beograđani nemaju osmeh na licu. Osećaj ponosa odavno je iščileo. U beogradskim školama danas deci niko neće govoriti o slavnom događaju. Sa prestoničkih crkava neće se začuti zvuk zvona u čast pobede, niti sa Beogradske tvrđave kanonada topova počasne artiljerijske paljbe. Beograđani danas neće sa ponosom zapevati himnu i odati počast svojim slavim pradedovima.
,,Pobednik“ će setno i prekorno spustiti svoj pogled na sve nas, današnje Beograđane.
Naši političari će se danas, kao i svake godine, rastrčati po gradu da, uz prisustvo kamera, ispolažu vence na nekoliko uobičajenih lokacija. Ni oni, baš kao ni većina nas Beograđana, neće biti svesni značaja ovog događaja. No, ne mogu se oteti utisku da bi jedan od tih venaca mogao da na svojoj lenti nosi natpis: ,,Ovde su nekada živeli Srbi – časni, rodoljubivi i nepokolebljivi“.
To su bili naši preci. Pitanje je kakvi smo to mi njihovi potomci! Živeo Beograd!, Živela Srbija, Srećna nam sloboda!
