Како су нам Хрвати отели и Сињску алку

Пише: Стево П. Котараш
Сигурно ни у најлуђим сновима браниоци Сиња и Цетинске Крајине, приликом турског упада 1715. г. нијесу могли наслутити да ће њихову побједу славити неки туђи и непознати народ, Хрвати.
Сињска алка и ''Лупање кокота'' - СРБСКИ
Забелешке Вјуа Стефановића Караџића  из 1867. године

Тако данас гледамо како се усташе бесрамно користе туђом традицијом, приказујући прелијепу витешку игру алку као нешто своје пред цијелим свијетом.

Далмацију, Цетинску Крајину и град Сињ бранили су тада србски ускоци, као војници Млетачке Републике којој су вјерно служили.
Нијесу браниоци Сиња у то вријеме ни чули, нити су шта знали о Крешимиру, Бранимиру, Звонимиру, Томиславу и његовој “ моћној морнарици“, нити о каквом другом лику из цртаних филмова, већ су се напијали србском јуначком традицијом, пјевали уз гусле о Лазару, Милошу, Душану Силном, Марку Краљевићу, о моћном србском царству урушеном од душмана против којег се они тако јуначки борише те 1715. године.
Зато ја данас честитам мојим Србима Далматинцима, тј. Србима Крајишницима, величанствену побједу над Турцима који упадоше те 1715.г. у Далмацију, када их рашћераше наши славни преци на дан љетног Светога првомученика и архиђакона Стевана.
Сердар Книнске, Дрнишке и Врличке Крајине, Јован Синобад, потукао је до ногу те исте године код Гламоча војску босанскохг паше, ђе при повратку из битке и сам гине.
Слика може да садржи: једна или више особа, небо и на отвореномБез и мало устручавања, витешку игру алку, Срби Далматинци требају успоставити овђе у Србији док се не вратимо на наша огњишта, баш као што се успоставила овђе и традиција чувања Христовог гроба. За то имамо повијесно утемељење јер, алка се хрватизује тек 1990-те године доласком Туђмана на власт. С тим се није сложио алкарски војвода Бруно Вулетић, иначе генерал ЈНА, па је напустио Сињ и отишао у Београд.
Алкарски војвода за вријеме Краљевине Југославије Вицко Грабовац, изјашњавао се као Србин. Тек од 1990-те у витешкој игри алка, нема више Срба алкара. Морамо чувати наше витешке традиције од најсвирепијих крадљиваца у повијести, Хрвата.
Само тако ће се сачувати витештво Срба Крајишника од заборава и само тако ће младе генерације Крајишника бити поносне на своје поријекло, чекјући дан када ће доказати да су од истог материјала саздани као и њихови славни преци.
*Аутор је предсједник Динарског четничког покрета „Војвода Момчило Ђујић“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.