Како је Ибро у Требињу од усташа сачувао „Горски вијенац“

ПРИЧЕ ИЗ НОВОГ СЕРИЈАЛА АЗБУЧНИКА ИДЕНТИТЕТА

Пише: Предраг Савић, адвокат и писац

Требиње, српски бисер у Херцеговни, један је од свега неколико градова који може да се похвали оригиналним факсимилом „Горског вијенца“, који је Његош писао својом руком. Ова изузетна књига чува се у Музеју Херцеговине, а да током Другог светког рата не падне у руке усташа побринуо се муслиман Ибро Дановић. 

Посвета краља Александра на „Гпрском вијенцу“, који је поклонио Требињу

Овај честити човек сакрио га је и чувао све до ослобођења Требиња када га је предао тадашњем општинском секретару Душану Секуловићу. Бригу о „Горском вијенцу“ касније је преузео његов наследник на функцији секретара општине Јово Мискин.

У општинском сефу чуван је све до почетка одбрамбено-отаџбинског рата 1992. године, када је предат на чување Музеју Херцеговине. Комплетан фундус Музеја током рата деведесетих био је евакуисан на сигурно.

Како нам је испричао Симо Л. Радић, историчар из Музеја Херцеговине, за чување овог вредног примерка „Горског вијенца“ у требињској општини до избијања Другог свјетског рата бринуо је општински благајник Томо Петковић.

Отварањем сталне историјске поставке факсимил оригиналног Његошевог „Горског вијенца“ постао је доступан јавности 2012. године. Ово је само један од бројних експоната који Музеј Херцеговине чини једном од од најзначајнијих институција српске културе.

Знимљива је и прича како је најзначајније дело велигог Његоша Требињу поклонио краљ Александар свега неколико месеци од атентата у Марсеју. Било је то на Духове 27. маја 1934. године када је  у граду подно Леотара освануо на планети први споменик у част српског песника и владике Петра II Петровића Његоша. Овај дан остао је забележен као један од најзначајнијих у бурној историји Требиња.

“Свом милом Требињу” споменик је подигао, само две године након обнове Његошеве капеле на Ловћену, чувени српски песник и дипломата Јован Дучић, а зељиште је лично откупио од католичке цркве.

Споменик је дело познатог вајара Томе Росандића, ученика чувеног Ивана Мештровића. Гранитни постамент изградио је београдски архитекта Драгиша Брашован. Када је споменик завршен, Јован Дучић је из Рима контактирао требињску општину са захтевом да се оформи посебан одбор за прославу који је предводио Ђорђо Тупањанин, тадашњи председник општине Требиње.

После богослужења које је вршио прота Марко Поповић из Мостара уз саслужење свештенства у Требињу одржан је помен, а потом се приступило свечаном откривању споменика.

Предсједник општине Требиње Ђорђо Тупањанин је у свом говору истакао велику захвалност Јовану Дучићу.

Примајући испред Општине требињске овај твој дар, споменик бесмртнога Његоша, обећавам да ћемо га најдостојније чувати, да ћемо се њим поносити и он ће нам бити симбол наших народних препаћених мука и увек светлети као луча сазнања да смо кроз нашу народну Голготу остварили своје националне тежње…

Идеју о откривању споменика Његошу у Требињу подржао је и сам краљ Александар, па је част да открије споменик припала његовом изасланику, чувеном ратном хероју, генералу Стевану М. Радовановићу.

Открио је споменик уз речи: „У име Његовог Величанства Kраља (проламају се усклици ‘Живио Kраљ!‘) откривам споменик Великом Његошу!“ Тада се са споменика диже велико платно, обавијено народном тробојком и при појави Његошевог споменика народ кличе:„Слава неумрлом Његошу!“.

Уочи самог чина откривања окупљенима се обратио Јован Дучић истичући посебну пажњу коју је Требињу указао краљ Александар изузетним поклоном.

Његово Величанство Kраљ благонаволео је подарити граду Требињу факсимил оригиналног ‘Горског вијенца’, који је Његош писао својом руком. Њих има свега неколико рекао је Дучић и објаснио да је оваj рукопис, поред Његошевог споменика, велики допринос за културни развитак Херцеговине.

У луксузном издању на унутрашњој страни књиге Њ.В. Kраљ је својеручно написао посвету: ‘Општини града Требиња приликом откривања споменика Великог Песника Његоша. 23. маја 1934. Александар’“. Окупљена маса грађана није крила одушевљење, па су тргом одјекивали повици „Живио Kраљ“.

Тако је ова иззетно вредна књига дошла и требиње и данас је један од најзначајнијих експоната у Музеју Херцеговине.

Свечаност у Требињу која се још памти: Откривање спомеика великом Његошу

Насловна фотографија: Симо Л. Радић, историчар Музеја Херцеговина са адвокатом и писцем Предрагом Савићем 

Фотографије: Зоран Јовановић Мачак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.