Jelena Trampova žena od poverenja

Srbija ima izuzetne, talentovane ljude, univerzitete svetskog ranga. Završila sam prava na postdiplomskim studijama na Berkliju, ali i dalje odgovorno tvrdim da su sa mnom u Matematičku gimnaziju u Beogradu išli genijalci. Jedini način da dobro prezentujem Srbiju u Americi je da budem najbolji Amerikanac. Da se borim, da dođem do samog vrha i da ljudi kroz mene vide našu zemlju. Govorim sa akcentom, i svi me i dalje pitaju odakle sam.

Vi ste danas najviše pozicionirana Srpkinja u američkoj saveznoj administraciji?

• Trenutno jesam, ali valjda će doći neka Srpkinja i na viši položaj od mog (smeh).

Šta vas dovodi u Beograd?

-Ovo je moj grad. Došla sam na poziv srpske Agencije za osiguranje depozita, koja proslavlja svoju 30. godišnjicu. Želim da pokažem da Amerika podržava ono što radi ova agencija. Jer, važno je da se zaštite ljudi. Moj otac je devedesetih godina izgubio novac kada su banke zatvarane i to je bila sudbina mnogih ljudi na ovim prostorima. Mora da postoji zaštita kroz osiguranje depozita, jer to je zaštita siromašnih, koji ako izgube sve, više neće imati od čega da žive. Tada to postaje problem celog društva. Meni je čast da budem ovde i da ponudim pomoć da se kriza koja se dešavala devedesetih godina ne ponovi.

Šta ste uradili otkako ste na čelu FDIC?

-FDIC osigurava depozite u 5.400 državnih i nacionalnih banaka i štedionica do iznosa od 250.000 dolara po građaninu po banci. Trenutno imamo 13 trliona dolara depozita. Zajedno sa centralnim bankama saveznih država, nadležan je za kontrolu poslovanja oko 3.700 banaka, koje imaju dozvolu za rad u svim američkim državama. FDIC preuzima i ulogu stečajnog upravnika u bankama koje se zatvaraju. Najbolja situacija je kada u banku uđemo u petak, zatvorimo je i u ponedeljak je otvorimo pod novim imenom, tako da niko nije ni svestan šta se odigralo. Ne ide uvek lako, pa smo u periodu od 2008. do 2012. imali više od 500 banaka koje su propale. Najveća je bila vredna oko 300 milijardi dolara.

Da li je nova ekonomska kriza u najavi?

-Nemamo nikakav pokazatelj da će doći do recesije u SAD. Globalno tržište treba posmatrati po regionima, u kojima jedna država povlači drugu. FDIC kvartalno prikuplja više od 700 podataka od svake od 5.400 banaka po bilansima. Šta drže, šta su prodali, koliko su dali kredita, koliko još mogu da odobravaju… Analizira se da li postoji sistemski problem. Trenutno posmatramo poljoprivredu – ako cene kukuruza opadaju, da li će mali farmeri moći da vrate kredite bankama. Pod malim farmerom se u Americi podrazumevaju oni koji poseduju hiljadu hektara zemljišta ili 2.000 grla stoke. Posmatraju se i odnosi u okviru raznih međunarodnih trgovinskih sporazuma i analizira se kako će buduće tarife uticati na američke banke.

Da li ste samostalni u svom radu, u smislu odlučivanja?

-Ne znam kako ovo da kažem, a da ne zvuči oholo – meni niko ne može da kaže šta da radim. Predložio me je predsednik SAD, ali on ne može da me smeni, osim ako ne prekršim zakon. Ako za vreme mog mandata dođe novi predsednik, mogu da me pitaju da predam poziciju, ali ja to ne moram da uradim. Funkcija je potpuno nezavisna od predsednika i Kongresa. Ali, istovremeno imam ogromne restrikcije šta mogu, a šta ne da radim.

Na šta se one odnose?

-Bankari ne smeju da mi plate ni kafu, ni piće. Svake godine moram da pišem izveštaj gde imam račun, od koje banke sam uzela zajam, gde štedim. Ne smem da imam akcije nijedne kompanije u smislu da kontrolišem njen rad. To ne znači da nemam šefa, pa da niko ne zna šta radim. Naprotiv, svi znaju šta radim, u moj raspored javnost ima uvid. Uz to, najmanje dvaput godišnje svedočim pred Kongresom. Pre dve nedelje sam svedočila četiri sata pred Donjim domom i dva sata pred Senatom.

Reforme zbog Srbije, a ne EU

-Ka0 američkom predstavniku stalo mi je da ovde vidim napredak, kao osobi srpskog porekla neophodno mi je da se moja zemlja razvija – ističe Jelena Makvilijams. – Zato bi trebalo reforme da sprovodite zbog sebe, jer to treba Srbiji. A, da li EU nešto hoće ili neće, vama bi trebalo da bude nebitno.

Nije dovoljna jedna Marija

Američka kompanija NCR je ovde došla zahvaljujući mojoj kumi Mariji Živanović Smit, koja je, praktično, „ucrtala“ Srbiju u mapu potencijalnih zemalja za investiranje – kaže naša sagovornica. – Ali, da bi došlo više takvih kompanija, ne možete da očekujete da u svakoj bude neka Marija. Pojedinac može mnogo da učini, ali da bi on mogao da posadi semenku koja će doneti plodove, ovdašnji uslovi moraju mnogo da se poprave.

Izvor: Večernje novosoti, fotografije: Jelena Mek Vilijams (Predrag Mitić/N. Novosti