Истине и заблуде о календару
Навикли смо да не могу да прођу новогодишњи и божићни празници а да се не распламса расправа око датума када се они славе. Као по правилу, празнична атмосфера је незамислива без полемике око тога када Срби славе Нову годину и Божић.
Не можемо да дочекамо ни једну Нову годину, а да не будемо обасути тврдњама оних који за себе мисле да су велики познаваоци историје и традиције и још већи верници и патриоте, да никакао не треба славити Нову години 1. јануара, јер нама, Србима православцима, Нова година наводно долази после Божића 7. јануара и прославља се 14. јануара.
Када се заправо слави Нова година?
По дефиницији, Нова година је дан када по соларном календару почиње следећи календарски датумски циклус и то је први дан у следећој години. Кроз историју, дан када почиње нова година није био устаљен и различите културе су смену година обележавале на различите датуме, обично у пролеће или јесен.
Дуго времена је у хришћанском свету нова година започињала од првог септембра, па се пренела на први јануар најпре у западној Европи, а потом и у Русији у време Петра Великог, и у остале православне земље.
У савременом свету устаљено је да нова година почиње 1. јануара, али не постоји никакав астрономски или било који други природни догађај који би овај датум одређивао као почетак новог календарског циклуса. Први јануар као први дан у новој години је узет само као резултат договора и нема везе ни са каквим новим почетком астрономског циклуса, тада само математички започиње нови календарски циклус.
Дочек и прослава Нове године нема никакв религијски значај, то је комерцијални празник који осим што има за циљ да поспеши продају, пружа људима прилику да се лепо проведу и забаве.
Дочек Нове године код нас је почео да се слави после Другог светског рата, до тада као најважнији празник обележаван је Божић. Нове комунистичке власти су, да би потисле прославу Божића као највећег верског празника, подстицале прославу међународне Нове године.
Дакле, Нова година се увек дочекује 31. децембра и слави 1. јануара, и не може никако другачије јер календарска година почиње да тече од првог јануара. Али тиме није разрешена дилема када се дочекује Нова година. Забуна настаје због употребе старог јулијанског и новог грегоријанског календара.
Српска православна црква користи Јулијански календар, ког је 46 година пре рођења Христа, односно 46. године пре нове ере увео Цезар као замену за стари римски календар. Јулијански клендар не броји време од рођења Исуса Христа јер је уведен у употребу пре Христовог рођења, већ броји године од оснивања Римског царства.
Хришћанска црква је на првом васељенском сабору у Никеји 325. године прихватила јулијански календар за свој званични календар. Дужина трајања године по јулијанском календару износи 365,25 дана. Стварна дужина године, односно периода за који Земља обиђе око Сунца износи тачно 365,2564 дана. Ова наизглед безначајна разлика између календарске и орбиталне године од 11 минута и 14,75 секунди доводи до тога да се на сваких 128 година разлика јулијанског календара у односу на орбиталну годину повећева за један дан.
Тако се од Никејског сабора одржаног 325. године па до XVI века разлика акумулирала на 10 дана. Астрономи су увидели грешку јулијанског календара и желели су да израде нови календар који ће бити усаглашен са орбиталном годином. Нови и тачнији календар израдио је напуљски астроном и физичар Алојзије Лили. Нови календар, прогласио је 1582. године папа Гргур XIII, по коме је календар добио име грегоријански календар. Реформом до тада постојећег јулијанског календара анулирана је грешка од 10 дана тако што је одлучено да после четвртка 4. октобра 1582. године следи петак 15. октобра 1582. године. Године по Грегоријанском календару се броје од године рођења Исуса Христа.
Разлог за реформу календара није имао ни политичку ни верску позадину, нови календар је уведен из практичних разлога јер је био тачнији од јулијанског.
Након што је папа Гргур 1582. године увео нови календар, он је одмах прихваћен у неким земљама док је у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца грегоријански календар званично прихваћен тек од 10. јануара 1919. године Законом о изједначавању старог и новог календара. Иако је грегоријански календар званично уведен, Српска православна црква никада није прихватила нови календар. У међувремену, разлика између јулијанског и грегоријанског календара се са почетних 10 дана увећавала сваких 128 година за по један дан, тако да данас износи 13 дана.
Иако Српска православна црква користи јулијански календар то никако није разлог да јулијански календар називамо православним. Нити је Јулије Цезар био православац, нити све православне цркве рачунају време по јулијанском календару.
Због разлике од 13 дана између званичног грегоријанског календара и јулијанског календара ког користи Српска православна црква, у прилици смо да два пута дочекујемо нову годину.
Након што ћемо дочекати Нову годину која по грегоријанском календару започиње 1. јануара, ми имамо привилегију да 13 дана касније поново дочекујемо Нову годину по јулијанском календару. Неко ће је назвати Српска Нова година, неко Православна Нова година а има и оних који ће је сасвим апсурдно назвати Стара Нова година. Погрешно је назвати је Српска Нова година, јер Срби нису једини народ који овог дана прославља Нову Годину, није исправно ни назвати је Православна Нова година, јер многи народи православне вероисповести тог дана не славе почетак нове године. Вероватно је понајвише бесмислено Нову годину назвати Старом Новом годином. Исправан назив би био Нова година по јулијанском календару или нова година по старом календару, мада стари јулијански календар не треба сматрати застарелим јер је он и даље у употреби.
Дакле, заблуда је да ми Срби православци славимо Стару Нову годину 14. јануара, већ је истина да славимо Нову годину по јулијанском календару 1. јануара који пада на 14. јануар по грегоријанском календару.
Прослава дочека Нове године је код нас новијег датума али Божић су Срби славили од давнина, па и у време када су Турци или комунисти то најстрожије забрањивали. Већина Срба ће рећи да слави Божић седмог јануара. Да ли је то тачно?
Свуда у хришћанском свету, и код православних и код римокатолика Божић се слави истог датума 25. децембра. Иако и ми Срби православци и католици славимо Божић истог датума, то није истог дана. Ми Срби славимо Божић 13 дана касније од католика а то је опет последица разлике јулијанског и грегоријанског календара. И та разлика није увек била 13 дана, у XIX веку до 1900. године разлика између старог и новог календара била је 12 дана, па су наши преци славили Божић 25. децембра по јулијанском календару, а тај датум је по грегоријанском календару падао на 6. јануар.
Заблуда је да Срби православци славе Божић 7. јануара, истина је да Божић као и сви хришћани славимо 25. децембра, али се тај датум гледано по јулијанском календару поклапа са 7. јануаром по грегоријанском календару. Због тога што се Божић слави у децембру, овај месец се некада називао божићни месец.
Није на одмет знати и то да ће се разлика између јулијанског и грегоријанског календара након 2100. године увећати на 14 дана, па ће од тада Божић по јулијанском календару падати на 8. јануар по грегоријанском календару.
Дешава се, не тако ретко, да чујемо да државни званичници или телевизијски водитељи на дан 25. децембра по новом грегоријанском календару честитају Божић припадницима римокатоличке цркве и православцима који славе Божић по грегоријанском календару. И то је велика заблуда, ни једна православна црква не користи грегоријански календар. Истина је да све православне цркве, изузев Српске, Јерусалимске, Грузијске и манастира Свете горе, предвођене Васељенском патријаршијом користе новојулијански календар. Новојулијански, ревидирани јулијански или Мелетијин календар је календар који је створио наш велики научник Милутин Миланковић. Грегоријански и новојулијански календар се мешају због тога што се они поклапају. Разлика између ова два календара, за један дан, појавиће се тек 2800. године.
Поред недоумица о датуму, понекад се нећемо сложити ни око тога у којој смо години. И то не за мало, него за читавих 5.509 година. Вероватно ће се већина сложити да смо још увек 2018. години. Али биће и оних који ће тврдити да живимо у 7527. години, по стародревном српском календару. Најстаријем и најтачнијем календару који су Срби створили ништа мање него пре 7.527 година.
Велика је заблуда да је то српски календар, а још је већа заблуда да је настао пре 7.527 година. Заправо, ради се о релативно младом календару који је настао пре 1.030 година.
То је календар који се од 988. године користио у Источном Римском царству, које данас називамо Византија. Тај чудни календар је настао тако што се на текућу годину додаје 5509 година, јер су „израчунали„ да је свет настао 1. септембра 5509 година пре рођења Христа.
За разлику од тврдњи неких квазиисторичара, који пишу да су Срби измислили календар пре 7.527 година, овај календар има везе са Србима само утолико што смо га користили у средњем веку јер смо били под утицајем Византије.
Текст: Саша Зарић/портал Порекло