Истина о песми „Тамо далеко“
Песма „Тамо далеко“, по којој и наш портал с поносом носи име, својеврсна је химна српских ратника без земље настала је у време Првог светског рата, а на Солунском фронту 1917. године била је и на репертоару свих савезничких војника. Певли су је на својим језицима са обавезним стихом „Живела Србија“.
Песма је остала дуго популарна широм Европе и после Другог светског рата, а само је у Југославији сматрана националистичком, а њено певање у кафанама милиција је третирала као националистичку провокацију.
За њен живот, популарност и трајање у Европи заслужан је француски маестро Жорж Маринковић (наступао под псеудонимом Жорж Мариел), коме су у Паризу 1922. године призната и ауторска права. У француској библиотеци о њему постоје само штури подаци. Наводи се да је интерпретатор, инструменталиста и професор цитре српског порекла. У Француској живи од 1920. до смрти 1977. године
Пре неколико година Ранко Јаковљевић, из Историјског архива у Неготину, медијимаје открио да је Жорж Мариел уствари Ђорђе Маринковић из села Корбова крај Кладова.
У заоставштини породице Јовановић из Неготина чувају се и документа која потврђују да је Маринковић аутор песме „Тамо далеко“. Он је до краја живота остао у контакту са ратним другом Јованом Д. Јовановићем из Неготина с којим је заједно прешао Албанију и опорављао се на Крфу. Песму је написао и компоновао 1916. и врло брзо освојио срца српских ратника.
Маринковић је песму посветио свом родном Корбову на Дунаву, али се врло брзо појавило много верзије, јер су српски војници стихове проширивали именима река, свог завичаја и Шумадије.
После Другог светског рата комунистички цензори су „Тамо далеко“ дуго времена држали што даље од Србије јер је Титову власт асоцирала на монархикју и Карадјорђевиће, а посебно је била у немилости седамдесетих година прошлог века када су комунисти прогањали „српске националисте“. У то време ниједна српска дискографска кућа није смела да објави песме „Тамо далеко“, „Марш на Дрину“ и „Креће се лађа фанцуска“. Занимлјиво је да је песму „Тамо далеко“ тада објавила једино загребачка кућа „Југотон“, која није била под присмотром комуниста.
Песму је 1966. године снимио хор Радио Београда, али без имена аутора, који је тражио да се грешка исправи. Уместо тога стигле су му претње тужбом пошто су подобни музички стручњаци „открили“ да је песма плагијат. Тако је Ђорђе Маринковић у отаџбини поново гурнут у заборав, па чак и у родном крају, за разлику од Француске и света где је направио блиставу каријеру. Свирао је седам инструмената, а остало је забележено да је одсвирао и чувену мелодију за култни филм „Трећи човек“ Карола Рида за који је сценарио написао Орсон Велс, који је у овом остварењу из 1949. године и глумио.
После Другог светског рата комунистички цензори су „Тамо далеко“ дуго времена држали што даље од Србије јер је Титову власт асоцирала на монархикју и Карадјорђевиће, а посебно је била у немилости седамдесетих година прошлог века када су комунисти прогањали „српске националисте“. У то време ниједна српска дискографска кућа није смела да објави песме „Тамо далеко“, „Марш на Дрину“ и „Креће се лађа фанцуска“. Занимлјиво је да је песму „Тамо далеко“ тада објавила једино загребачка кућа „Југотон“, која није била под присмотром комуниста.
Песму је 1966. године снимио хор Радио Београда, али без имена аутора, који је тражио да се грешка исправи. Уместо тога стигле су му претње тужбом пошто су подобни музички стручњаци „открили“ да је песма плагијат. Тако је Ђорђе Маринковић у отаџбини поново гурнут у заборав, па чак и у родном крају, за разлику од Француске и света где је направио блиставу каријеру. Свирао је седам инструмената, а остало је забележено да је одсвирао и чувену мелодију за култни филм „Трећи човек“ Карола Рида за који је сценарио написао Орсон Велс, који је у овом остварењу из 1949. године и глумио.
Послушајте по многима најбоље извођење песме „Тамо далеко“:
