Ispovest jedne hrišćanke

PRVI ROMAN GASTARBAJTERKE DIJANE RAKANOVIĆ ERTL IZ NEMAČKE

• Dijana Ertl iz Minhena napisala je prvi srpski whats upp roman pisan na mah na mobilnom telefonu, kao dijalog i monoglog, odnosno ispovest njenom svešteniku

Piše: Dr Marko Lopušina

Knjiga “Tajna rajskih vrtova”, koju je izdao “Prometej” iz Novog Sada je iskrena emotivna priča o burnom životu jedne Srpkinje, ali i o vremenu s kraja prošlog veka i s početka novog milenijuma.

Dijana Ertl iz Minhena, ekspret za podmlađivanje tela i duše, je u ovoj knjizi u jednom trenutku vesela i radoznala poput Alise u zemlji čuda, a u drugom momentu kao Pepeljuga prevarena i usamljena. Svojom pojavom vile Ravijojle, prelepim crtama lica, vitkim stasom i divnim plavim očima, je kao kazaljka kompasa bila okretana na sve strane sveta i provlačena kroz svakakve ljudske ruke, kroz svoje neobične snove kao vizije i kroz svakojaka i čudnovata osećanja. Knjiga je bogata priča o isprepletanim ljudskim karakterima i sudbinama.

O sebi iskreno kaže:

-Ja sam Dijana Ertl, žena sa 52 godine i ujedno medicinsko-naučni kozmetičar, dizajner lica, trener protiv starenja, mentalni trener, make-up linergist, stilist, spacijalist za hipnozu, reinkarnaciju i ishranu protiv starenje. Ovo je moja ispovest ispisana kao rukopis moje knjige “Tajna rajskih vrtova”.

Rođena sam u Bosni i Hercegovini 03.10.1967 u Zavidovićima. Majka domaćica Anđelka Rakanović i otac vatrogasac Nemanja Rakanović. Živela sam u Sarajevu, gde sam završila Trgovačku komercijalnu školu, Medicinsku stručnu školu i daktilografiju. A potom sam pohađala Umetničku akademiju u Sarajevu.

Živela sam u Sarajevu do početka rata 1992. godine, a zatim u Nemačkoj. Živim i radim samostalno u Minhenu. U Minhen sam izbegla tako što sam posle rata u Bosni stigla kao izbeglica u Srbiju sa mužom Nenadom.

Nenad i ja smo se dogovorili da on ode na rad u Nemačku i da nas pozove kada se situira. Više se ne javi! Kao da ga je zemlja progutala?

Priča Dijane Rakanović Ertl iz Minhena je kazana u formi ispovesti svom duhovniku, jer je glavna ličnost, sama autorka, bila prinuđena da traži u hramu i u džamiji spasenje za svoju dušu i telo. Ličnost snažnih emocija, prirodne lepote žene, još od detinjstva, tokom mladosti i srednjih godina, suočena je sa problemima koji su je približili Bogu. Njegov isaslanik u njenom životu je islamski sveštenik, hafiz, koji joj nudi spasenje. I ona ga prihvata.

U prvom delu knjige autorka otkriva svet duhovnosti u svom gradu Sarajevu, kada suočena sa strahotama rata, po dolasku iz Nemačke, sebi i ispovedniku počinje da postavlja pitanja o smislu života, o ljudskom zlu, o ljubavi, sreći i nesreći, o potrebi da se nađe mir i živi normalno. Ubeđena da joj Bog i Alah mogu pomoći, naći će se u dilemi da li da bude pravoslavka ili da postane muslimanka.

Da bi razrešila tu svoju životnu dilemu, koja bi je odvela ka spasenju, junakinja romana preispituje, u drugom delu rukopisa, ceo svoj život. Odrasla je uz oca vatrogasca i majku domaćicu, koja nije imala razumevanja za svoje prelepo i pametno dete. Neprihvatanje od majke stvara joj traumu koja se manifestije kao strah od preterane ljubavi, od drugih ljudi, kao težnja ka samosvojnosti i samoći.

Sa jedne strane željna majčine pažnje, a bežeći od mržnje, junakinja romana se upušta u traganje sa ljubavi kod muškaraca. Imala je šest puta prvu ljubav, imala je dva puta na silu oteto telo, imala je nepriliku da bude robinja, izbeglica, mučenica, neostvarena majka.

Ove situacije, koje ispoveda svom hafizu, koji joj donosi privremeni mir i spokoj, otvaraju joj listu pitanja o robovlasništvu mužjaka nad ženkama, o ropstvu kao ideologiji religije i politike, o kloniranom vaspitavanju dece, koja postaju potrošaći stvari, a ne duhovna bića, o ratu kao zamci za naivan narod.

Treći deo knjige sadrži ispovest o ratnim zbivanjima u BiH, bežanju od zla, od sopstvenog života i traženja novog utočišta u Srbiji i Nemačkoj. Borba za opstanak junakinje romana je ujedno i njen ponovljeni sukob sa pohotnim muškarcima. Uz pomoć svog ispovednika shvata da je ljubav zapravo samo vid nasilja, da je lepota zapravo ružnoća, da je svet postao žrtva kurvinske politike.

Pokušaj spasenja odlaskom u Nemačku pretvara se u sudbonsni krah junakinje i njene nove porodice. Rođenje ćerke koja je trebalo da bude veličanstvena kruna života, nesrećnim padom s konja u trenutku punoletstva, pretvara se u mučnu životnu moru. Depresija je gura na dno života, sa kog kao iz uske tamne rupe, poziva Boga u liku svog ispovednika, islamskog sveštenika, u pomoć.

Pita se ima li Boga? I Alaha? Ima li spasa za čovečanstvo i planetu Zemlju? Ko je za stradanje sveta odgovoran? Ko je kriv, a ko nije? Zašto je ona postala krivac svima i za sve?

Brak joj propada, muž joj otima ćerku, ona gubi smisao života. Traži ga, posle deset godina lutanja u voljenom gradu Sarajevu. I nalazi pored hafiza Ahmeda, koji želi da je prebaci u islam i spase. Na tren pristaje, ali se ne daje, jer je grešna. Svoju ispovest i životnu priču završava molitvom Bogu, koji sve prašta!

Njen rukopis je iako pisan na mah, savremenim elektronskim pismom i ubrzanim mislima, svedočanstvo o ljudskim lomovima, koji nastaju zbog naglog ubrzavanja života na planeti Zemlji, na raskrsnici dva veka. Običan čovek ne uspeva da prati političke i tehnološke promene, novu evoluciju čoveka, koja uništava humano biće i pretvara ga u robu.

Priča “Tajna rajskih vrtova”, koju će autorka Diana Ertl iz Minhena nastaviti da ispisuje u još tri toma, traganje je za spasenjem ljudi i sveta, koje ona pronalazi u novoj zemlji. Na svom imanju od 120 hektara pokušaće da napravi rajske vrtove za ljude koji žele da budu spaseni i da hoće da spasu čovečanstvo od propasti kao društva humanih bića.

Njena misija kazivanja kroz ispovest svešteniku je zapravo upozorenje za budućnost. Poziv za spasenje. Ujedno i širenje vere u Gospoda da vladarima sveta oprosti grehe i sve ljude ujedini u ljubavi. To je ujedno put spasenja, kakav vide i junakinja ovog romana i njena autorka.