Нашим животима у доброј мери данас управља технологија, компјутери, интернет. Нисмо ни свесни да смо поставили зависници тих справа, од нас праве богаље, а oно што посебно забрињава све мање причамо, разговарамо и служимо се матерњим језиком. Есеј из пера др Душка Бабића, који следи управо указује на опасности кварења српског језика, а „заслуге“ за то свакако припадају интернету и машинама које нам служе, а којима и сами постајемо слуге.

Др Душко Бабић (59), професор српског језика и књижевности, је директор Филолошке гимназије у Београду. Рођен је у Гламочу, дипломирао је на Филошком факултету у Београду где је и докторирао на тему:  „Мистичко искуство у песништву српског романтизма“.  Аутор је више књига (Тескобе, Песме српског солдата, Трпија, Мистика српског романтизма…), уџбеника и приручника из књижевности за средње школе, а у разним часописима објавио је више од стотину есеја, чланака, књижевних критика. Бабић је аутор и два акредитована семинара о настави српског језика и мотивацији за учење код ученика.

Пише: Др Душко Бабић