Film o Japancu koji je voleo Njegoša i Andrića

Piše: Radoje Tasić

Kazuo Tanaka je bio japanski pisac, prevodilac, humanista, koji je dobar deo svoga života posvetio izučavanju Petra Petrovića Njegoša i Ive Andrića, znamenitih srpskih pisaca i prevođenju njihovih dela.

Sa srpskog na japanski jezik je preveo Andrićeva dela “Razgovor sa Gojom”, ”Jelena žena koje nema”, ”Gospođica”, ” Most na Žepi”,”Eksponto”, “Nemiri” i delove romana “Na Drini ćuprija”, a od Njegoša “Gorski vijenac” i “Luču mikrokozmu”.

O njemu je novinar Snježan Lalović snimio dokumentarni film pod nazivom “Tanakini mostovi”,  koji je večeras prikazan u Andrićgradu u Višegradu.

-Ovo je važna film za srpsku kulturu i ti mostovi koje je Tanaka postavio između jednog velikog naroda kakav je japanski i našeg naroda ostaju generacijama – rekao je Lalović.

Tanaka je dva puta, 2003. i 2006. godine posetio Višegrad, grad u kome je djetinjstvo proveo nobelovac Ivo Andrić.

-U filmu je obrađena i jedna zanimljivost vezana za ovog velikog japanskog pisca. Posle kremiranja njegovih posmrtnih ostataka pepeo je rasut na tri mestana na ušću Save u Dunav u Beogradu , zatim u Tokiju i Višegradu – istakao je Lalović.
Pepeo je prosut je sa sofe Ćuprije na Drini 2007.godine. Tanakin prijatelj i saradnik u prevođenju Hiroši Jamasaki Vukelić kaže da to nije bila piščeva ideja, već njihovog zajedničkog prijatelja koji je bio mišljenja da se prijatelj Srba neće „gore“ naljutiti što su tako uradili.

A ideju za snimalje dokumentarnog filma Laloviću je dao višegradski slikar i tada direktor Gradske galerije i osnivač saborovanja likovnih umetnika u Višegradu Hadži Branko Nikitović.

-Tu priču sam lično doživio prilikom dve Tanakine posete Vešegradu. Mi smo tada pričali, družili se prijateljovali. On je bio više Srbin nego Japanac – rekao je Nikitović i dodao da su njih dvojica po nekoliko puta na njegov zahtev dnevno prelazili ćupriju na Drini dok se interesovao gdje su Nezuci, Velji Lug, Bikkavac, koji su rzavski bregovi.

On je naveo da je odlučio da ovu priču podeli sa Snežanom Lalovićem za koga je znao da je dokumentarista kakav se retko srće.

-I tako sam uspeo da mu ustipim deo građe koju sam imao vezanu za Tanaku kao što su pisma, dopisnice, novine, razglednice , fotografije i posvete –podsetio je Nikitović.

On je ocjenio da je Lalović uz veliki napor i mnogo nerazumjevanja uspeo da za nekoliko godina ovim filmom napravi jedan novi most između Srba i Japanaca.
Tanaka je sa Hirošijem Jamasakijem Vukelićem uradio i prvi japansko-srpski riječnik.
Odlikovan je ordenom Vuka Karadžića i dobitnik je nagrade Njegoševe zadužbine.