Epohalni Teslini pronalasci i u medicini

Zlatnim slovima je u istoriji medicine upisan 21. februar, kada je 1891. godine Nikola Tesla propustio naizmeničnu visokofrekventnu struju kroz svoje telo i pokazao da ona nije štetna već blagotvorna za ljudski organizam.

Teslini izumi od ogromnog su značaja za medicinsku nauku. Sam Tesla je govorio da je njegovih 48 izuma pokradeno i da su mnogi dobili, zahvaljujući njemu, Nobelovu nagradu. Nedavno je na jednom ruskom sajtu objavljeno da je Tesli iz ruku izmaklo 37 Nobelovih nagrada, uz nakaradno obrazloženje, da su njegovi izumi bili prerani u odnosu na Nobelov institut.

Sam Tesla je izjavio da mu nije žao što su mu krali ideje, nego mu je žao nisu imali sopstvene.

prof. dr Danijela Vučević
Profesorka dr Danijela Vučević drži predavanje u Muzeju pošte u Beogradu

Profesor doktor Danijela Vučević, iz Instituta za patološku fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu već godinama piše o Teslinom doprinosu medicini. Nedavno je o toj temi održala predavanje i u Muzeju pošte u Beogradu, a ovih dana će o Teslinom doprinosu medicini govoriti i u Muzeju srpskog lekarskog društva.

Prenosimo samo deo razgovora sa profesorkom Vučević, koja kaže da je Nikola Tesla začetnik robotike. Po njegovom shvatanju svako živo biće je mašina priključena na točak Univerzuma. Nikola Tesla je poslednja renesansna ličnost modernog doba. Svoj život je posvetio pronalazaštvu i nauci, toj “otmenoj, čistoj, velikoj, vernoj boginji koja ne trpi lažljivce“.

Napisao je 73 članka u različitim naučnim časopisima i isključivo se nalazio u službi dobrobiti svih ljudi. Svojim grandioznim delom ovaj najblistaviji um svih vremena (GeekWire, 2013) spojio je tri veka i dva milenijuma i večno zadužio čovečanstvo.

Tesla je prvi primenio X zračenje u medicinske svrhe, i time praktično postavio temelje radiologije. Naime, Tesla je povremeno eksperimentisao sa X zračenjem još od 1887. godine. Ovo nepoznato zračenje on je nazvao “grafici senki“.

Tesla je zatim 1896. i 1897. godine publikovao deset radova u kojima je opisao biološke efekte X zračenja. Svi njegovi radovi o X zračenju bili su eksperimentalni. U toku 1896. i 1897. godine, Tesla je nastavio da unapređuje rad rendgenskih uređaja. Uz to, Nikola Tesla je prvi ukazao na postojanje štetnog dejstva X zračenja na ljudski organizam. On je prvi preporučio korišćenje uzemljenih aluminijumskih štitova oko cevi za zaštitu lekara od X zračenja, izbegavanje preteranog približavanja cevima, kao i ograničavanje vremena ekspozicije.

Teslin izum koji je najznačajnije doprineo medicini je transformator (Teslin kalem) za stvaranje visokofrekventnih i vosokonaponskih struja (Teslinih struja). Tesline struje se koriste u postupcima medicinske dijatermije, pri čemu se prilikom njihovog prolaska kroz organizam električna energija pretvara u toplotnu, te se na taj način zagrevanjem tkiva u unutrašnjosti organizma postiže terapijski efekat.

Podstaknut korišćenjem visokofrekventnih struja, Tesla je 1896. godine konstruisao ozonski generator, koji služi za dobijanje ozona, agensa sa snažnim baktericidnim svojstvima. Nikola Tesla je ispitivao i uticaj mehaničkih vibracija i rezonance na organizam i prvi ih primenio u medicinske svrhe. S tim u vezi, osmislio je oscilator koji je koristio za suzbijanje umora u nožnim mišićima.

Malo je poznato da su Teslini pronalasci (transformator i sistem za bežično daljinsko upravljanje) nezaobilazni deo korišćenja medicinske opreme. Bežična tehnologija u današnje vreme se takođe u potpunosti primenjuje u sklopu brojnih dijagnostičkih i terapijskih procedura.

Tako su u današnjoj medicini Tesline ideje iskorišćene za bežično upravljanje implantima ugrađenim u ljudski organizam. Bežično upravljanje se najčešće koristi za uspostavljanje izgubljenih nervnih funkcija kod osoba koje su obolele od Parkinsonove bolesti i kod pacijenata sa esencijalnim tremorom. Na sličan način se eksperimentiše sa implantima za kontrolu mokrenja, disanja, vida i sluha.

Osim toga, bežična tehnologija implantata danas se koristi i u cilju kontrole pumpi za postepeno doziranje lekova, u sklopu tretmana nekih hroničnih bolesti i karcinoma, za regulisanje koncentracije insulina, upravljanje radom dijafragme, srčanog mišića, veštačkog srca, kohlearne proteze, neuroproteze, itd. Primenom Teslinog bežičnog upravljanja učinjen je značajan napredak u negovanju nepokretnih bolesnika. Brojni medicinski roboti, kao višenamenske mašine koje zadovoljavaju savremene zahteve fleksibilne automatizacije, u stanju su da eliminišu manuelni rad u toku hirurških intervencija.

U medicinskoj praksi koriste se, takođe, sve vrste robotskih senzora (senzori okoline, taktilni senzori, ultrazvučni senzori, laserski senzori, i dr.), kao i sve vrste robotskih sistema za vizuelizaciju (kamere, i sl.).

Nikola Tesla je još 1900. godine objavio povezanost tela i elektromagnetizma. Ta spoznaja dovela je do nastanka magnetne rezonance (MR), uređaja od neprocenjive važnosti, jer se njime mogu otkriti bolesti u ranoj fazi, i tako produžiti ljudski život. Tesla se smatra utemeljivačem kvantne medicine, imajući u vidu da je prvi primenio talase visoke frekvencije za poboljšanje zdravlja. Nikola Tesla je bio preteča istraživanja fenomena svesti. Objavio je i članke o opštim biološkim temama i pravilnoj ishrani.

IZVOR: RTS

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.