Епидемија изговор за обрачун са Српском црквом

Пише: Игор Дамјановић

„Нешто пре 6 часова изјутра, 23. априла, закуцао је Милутин на моја врата. То ме је јако изненадило. Одмах сам помислио да се нешто десило. Био сам у уверењу да има нешто важно да ми саопшти. Тако је и било.Само што је Милутин ушао у моју собу, саопштио ми је: „Ваша Светости, Немци су дошли и траже вас“. Тек што сам завршио реченицу, упадоше без куцања четири Немца у војничким униформама, са црним кошуљама, написаним иницијалима на рукавима и реверима од блузе СС, што значи: Политичка полиција Гестапо. У рукама су држали митраљезе, чије су цеви биле уперене на мене…

„Фридрих, молим вас, преведите овоме злочинцу, да је овога момента лишен слободе, по наређењу Врховног команданта немачке оружане војне силе вође Адолфа Хитлера. Он је главни ратни злочинац, кривац и хушкач за улазак Југославије у рат противу сила Осовине. Кажите му да под смртном одговорношћу, има да преда све своје ствари, које се налазе у поседу код њега: папире, документа, ташне и кофере ради потребне истраге. Свако противљење повлачи одмах смртну казну!“

Овако је српски патријарх Гаврило Дожић описао своје хапшење од стране њемачког гестапоа 1941. године, у црногорском манастиру Острог.

Патријарх Гаврило је додао да су га окупатори прије убацивања у гестаповску марицу, пуних 6 сати држали напољу на сусњежици, не дозволивши му ни да обуче капут.

Цијелих 79 година касније, 12. априла 2020. на велики православни празник Цвети, у манастиру Златица, остацима древне богомоље из ранохришћанског периода чија је обнова почела прије неколико година, ухапшен је митрополит црногорско-приморски Амфилоије и неколико свештеника. Није помогло ни то што на простору гдје је митрополит служио литургију уопште није било вјерника.

Малтретирање 82-огодишњег митрополита продужено је у полицијској станици, одакле је пуштен након неколико сати, уз напомену да ће тужилац одлучити да ли ће против њега бити покренут кривични поступак. Огласило се и основно државно тужилаштво у Подгорици, констатацијом да тренутно спроводи истрагу да ли је на литиргији на Златици, у којој није било присутних вјерника, митрополит Амфилохије и свештенство „починило кривично дјело“ и да ће о својим резултатима „обавијестити јавност“.

Хапшење митрополита и свештенства осудио је чак и Савјет за грађанску контролу рада полиције, тијело које се веома ријетко негативно одређује према пропустима у раду органа заштите јавног поретка.

Недјељно хапшење митрополита Амфилохија била је увертира за медијску харангу која је услиједила у наредна 2 дана. Почело је пријетњом директора црногорске полиције Веселина Вељовића да ће његова полиција „обезбиједити да се да се вјерски обреди у вјерским објектима обављају искључиво без присуства вјерника.“

На ову гротескну формулацију, на какве смо иначе навикли од првог човјека црногорске полиције надовезало се обраћање вд врховног државног тужиоца Црне Горе Ивице Станковића, који је предстојеће празнике окарактерисао као „веома изазовна времена за све вјернике“, посебно ставивши апостроф да је за оне који се буду придржавали наредби државних органа „прописана и затворска казна до 12 година“.

VDTИвици Станковићу је мандат истекао 7. октобра прошле године, а пошто надлежне инситутуције још нису изабрале новог, он се до даљњег налази у стању вршиоца дужности. У септембру мјесецу прошле године, одбјегли бизнисмен Душко Кнежевић јавности је доставио снимак разговора са Ненадом Вујошевићем, секретаром Врховног државног тужилаштва Црне Горе, који у разговору јасно потврђује да је од Кнежевића узимао новац и предавао га на руке тужиоцу Станковићу, у замјену за стопирање истрага против Кнежевићеве банке и компанија. Кнежевић је у каснијој изјави медијима изнио процјену, да је преко Вујошевића Станковићу исплатио између 700 и 800 хиљада евра. Послије објављеног снимка тужилац Ивица Станковић је негирао све тврдње свог најближег сарадника Ненада Вујошевића, који је експресно ухапшен и од септембра прошле године налази се у затвору.

У ексклузивном коментару за Балканист, угледни подгорички адвокат Владан С. Бојић је прошлонедељно полицијско привођење Митрополита Амфилохија окарактерисао као „најсрамни чин који се десио у Црној Гори од рушења Његошеве капеле на Ловћену 1971. године, који са законом и етиком нема никаквог додира.“

Бојић је подвукао да се: „Приводе се лица која пружају активан или пасиван отпор, лица за која се сумња да ће побјећи, безбједносно интересантна лица, или она која изазивају опасност и нереде. Митрополит је домаћин у свакој цркви, манастиру, у сваком сакралном објекту у Црној Гори. Митрополит је обављао литургију с неколико свештеника и црквеним појцима у својој кући. Све да је постојала било каква опасност по њих (а није је могло бити), минимум елементарне пристојности и васпитања, а тиме и минимум правности, полиција је могла, прије или након литургије доставити редовним путем позив ради тзв. прикупљања података, али никако приводити митрополита.“

Адвокат Бојић је истакао да „оним што се свуда и одвајкада звало – народски – хапшењем“ власт „јасно хтјела да наруши достојанство митрополита и да га јавно дифамирају и понизе, што је недопустиво.“, али да су „на њихову несрећу понизили и срозали сами себе као нико никада, што им никад неће бити заборављено.“.

По његовом мишљењу није било „разумног оправдања“ за овакво поступање и да се „стекао утисак да су са неком нарочитом страшћу привели и сатима у полицији држали митрополита Амфилохија, а потом старим маниром хајке у режимским и оним прорежимским медијима наставили са његовим разапињањем“.

Угледни подгорички адвокат Владан С. Бојић

У недјељу демонстрирану полицијску репресију Бојић види као потребу да се „искали бијес због феномена величанствених литија и улози митрополита Амфилохија у одбрани цркве од наказне законске ујдурме“, те да овакво поступање „неминовно додатно узнемирило вјернике, што може народно незадовољство разбуктати до неслућених размјера.“

Утиснули су Црној Гори ужарен жиг – жиг нове срамоте. Да, Црној Гори коју “они штите” од црногорског Митрополита, свештенства и вјерног народа. Обесуђена власт је најзад показала изанђале зубе насртајем на јединог титулара Трона Светог Петра Цетињског. Сасула је со на још увек живе и отворене ране, којима никако неће и не сме да допусти да зацијеле. Јер, то им је партијска “вечна брозовска задаћа”. Нема ту ни зазора ни стида.

Стекао се утисак да са неком нарочитом страшћу приводе и сатима у полицији “држе” Митрополита, несвјесни да историја “прикупља податке” али о њима и да их “приводи правди”. “Тајни” налогодавац је са болесном, нелијеченом жудњом упирао да сатре и потре Бога и глас Божји из неподношљиве Митрополитове реченице:”Била би ми част да положим свој живот за одбрану светиња!” Да, спреман је да “располаже својим животом”, како неко болно рече. Мишљења сам да ово може бити само дјело једне потпуно отуђене, безбожничке и вртоглаво узнемирене власти, власти која је од голог страха изгубила сваки компас и сваки минимум самоконтроле, а без увида у народно достојанство.

Прије равно недјељу дана католички вјерници су обиљежили празник Христовог васкрсења. Значајан дио популације Тузи, у односу на број становника највише угроженој општини у Црној Гори, 36 заражених на 4857 становника, чине Албанци – католици.

Никаких посебних упозорења, а камоли бруталних пријетњи полиције и тужиоца није било током прошле недеље, када су се наше комшије католици припремали за дочек најрадоснијег празника. Стога, врховни тужилац и директор полиције својим наступима у јавности демонстрирају дискриминаторски манир, који посредно носи поруку да су православни вјерници разуларена маса непросвећених, примитивних и неодговрних фанатика, који не поштују ни законе државе, нити планетарно општеприхваћене норме понашања у вријеме епидемије.

На бруталну медијску харангу, у којој активно учествује комплетан репресивни државни апарат, православна црква и вјерници на најбољи начин ће одговорити мудрошћу и стрпљењем док траје епидемија. Много већи гријех починићемо ако насједнемо на провокације злонамјерних, него уколико се на један најрадоснији хришћански празник уздржимо од посјете наших храмова.

Извор: Балканист

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.