Енглези припремили атентат на Фердинада?

Како се ради о веома старом човеку разговор је спор и тешко разумљив, урадио сам транскрипт интересантног дела разговора. Ево целог разговора, а доле имате транскрипт битног дела разговора:

За ово откриће заслужни су Вељко Жижић и Бојан Вуловић. Преносим Вељково писмо у целини.

Причао сам ти о др Србобрану Ђорђевићу, који је неком приликом у Шкотској чуо изузетно занимљив податак везано за Енглеске активности у Србији, а везано за Младу Босну и Први светски рат.

Прекјуче сам пролазио тамо па сам свратио, и Мирјана, супруга, и Србобран су ме угостили поново. Примили су ме иако је Србобран болестан, нема снаге и лежи – напунио је добрих 96 година. Веома је стар, али и даље свестан и чистог ума. Лепо ми је, иако са тешкоћом у говору, бори се да избаци речи, испричао тај његов случајан сусрет.

При руци сам имао касетофон, па сам разговор снимио. Овде ти га шаљем – целовитог.

Србобран није сазнао име тог човека, објаснио је у разговору како су се нашли ту за столом, које је то године било, описао га (старији човек је био у питању), шта му је казао а шта није, како се уопште догодило да му то исприча, итд. У разговору сам покушавао да га не прекидам, већ да му мало помогнем.

Србобран је очито веома паметан и писмен човек. Био је управник института за превентивну медицину, професор, цењен, вишеструко награђиван у старој Југославији. Ову причу ми је поновио два пута, готово на исти начин, а основне податке је знала и његова супруга. Немам разлога да сумњам да се овако заиста и догодило. Период када је он ово сазнао је био другачији – тај податак би био јеретички скоро, па делује да је остао незаписан.

Ето, можда је то мали допринос, доказ, твојим сазнањима везано за политику Британије на Балкану.

Пријатељски поздрав,

Вељко Жижић

Сведочење др Србољуба Ђорђевића (транскрипт)

У разговору учествују Вељко аутор снимка, Србољуб и његова супруга. Ево извода из разговора који сам сматрао да је користан:

-Мени је била лично била занимљива та прича, али онда када сам још срео тог историчара који се иначе бави историјом. Бави се Британијом, бави се Првим и Другим светским ратом. Наш домаћи историчар. Онда сам му ја рекао да сам упознао човека који је био тамо и од сведока тог догађаја чуо нешто.

Па ми је просто занимљиво да му пренесем то, ако можете да се сетите да му испричате. – каже Вељко, на шта му др. Србобран одговара.

-То је било на једном конгресу лекара превентивне медицине у Единбургу. Било је 2000 учесника и ја сам седео испред музике која је свирала шкотску музику која ми се није допадала, али оркестар је свирао изузетно и ја слушао и уживао. Кад после 2 сата дошао је један млади човек око 30-тих година, учтиво се поклонио и рекао:

-Др. Ђорђевићу нисте се послужили? – Е сада замислите када они од 2000 људи воде рачуна ко се послужио.

Ја кажем: – Па нисам – јер ја нисам волео оне њихове… али он каже ”Па молим вас хајде послужите се” и једва ме натера. И онда дошао сам у собу која је депанданс овој великој сали. Јако велика сала која се користи за пријем оваквих свечаних састава. И он ми показа у углу једног, овако крупног човека, војног, способног, прави енглез и енглески обучен.

-Ево..- и рече и његово име ”он ће ту са вама док мезите да вам прави друштво…”, ја нисам сматрао да ћу имати разговор са њиме. Кад сам се поздравио, ја сам се представио и рекао да сам из Југославије.

А он каже ”То је широк појам, из ког дела Југославије?”

Ја кажем: ”Из Србије”

А он каже:”И то је широк појам, из ког града?”

Ја кажем: ”Из Београда”

Е каже: ”Ја сам био у Београду и становао сам 1910. године у хотелу Москви” и питао ме да ли хотел Москва још постоји?

Каже ”Ја сам на Ади Циганлији тренирао Аписа, атентатора на Фердинада, Младу Босну… тренирао сам их да користе револвере и хладно оружје…”, а онда је рекао ”Није Први светски рат букнуо на Балкану у Београду, него је букнуо овде јер је кајзер Виљем почео у својим бродоградилиштима да гради ратне бродове који су савремено опремљени. Да би потопили један њихов брод потребно је да ангажујемо пет наших крстарица. Онда су наши стручњаци израчунали да треба да уђемо у рат до 1914. јер до тада бродови неће бити готови, а после 1914. изгубили смо рат.” Ето то је било…

-Како је изгледао тај човек? Имена се не сећате? – пита Вељко.

-Е па нисам ја очекивао да ће бити такав разговор, па нисам запамтио име. А он је то испричао зато што је већ био мало напит. – каже Србобран.

-Које је године било? – опет пита Вељко.

-1968.

-Јел био старији човек? Јел био старији од тебе? – пита супруга.

-Па барем два пут старији, око 80 – 85. година је тада имао.

-Ја нисам био рођен за време Првог светског рата, ја сам 21. годиште.

-Хоћете да кажете нешто о себи? – каже Вељко.

-Професор Србобран Ђорђевић, професор хигијене на Стоматолошком факултету. Учесник конгреса 1968. године у Единбургу. Ето запишите…

-Нећу ја нигде писати, него даћу овом нашем српском историчару да забележи јер и он тврди да су Eнглези криви за почетак Првог светског рата и онда је овај ваш податак просто користан. Ви сте били бивши директор водовода? – каже Вељко.

-Ја сам био управник Института за хигијену, био сам и професор хигијене, носиоц одликовања и заслуге за народ, награде Драгослав Мишковић(?), … око тридесет награда, плакету и повељу Скупштине Србије и Извршног већа… Сад се много хвалим…  И тридесет захвалница за услуге које сам учинио разним насељима и градовима у Србији.

За мене је ово само потврда онога о чему је писао академик Драгољуб Живојиновић у својим књигама. Последња његова књига ”Невољни војници” је буквално планула и не може се нигде наћи. Штампана је само у 1000 примерака и паде ми на памет да ако је неко хтео да никада не угледа светлост дана могао је да откупи цео тираж из продавница за пар хиљада евра… али можда и претерујем. Зато, молим онога ко је има да нам достави пдф.

Извор: milos.io