Душан Марић поново председник Скупштине Велике Плане

Са тробојком на највишим врховима планина у земљама региона
Народни посланик у Скупштини Србије у четири мандата, познати новинар, путописац и сарадник нашег портала, аутор девет књига,  добио је огромну подршку одборника Плане

На данас одржаној конститутивној седници Скупштине општине Велика Плана познати новинар, сарадник портала Тамо далеко, Душан Марић је поново изабран за председника Скупштине општине Велика Плана.

Од 39 одборника седници је присуствовало њих 37 а за избор Марића гласало је 28 одборника. То су 23 одборника СНС, четири одборника СПС и самостални одборник Војкан Стевић.

-Ово је за мене огромна част. Хвала одборницима који су гласали за мој избор. Хвала Александру Вучићу и СНС на части и поверењу које ми годинама указују. Хвала грађанима Велике Плане који су и на изборима 17. децембра поново дали подршку успешној државотворној политици председника Вучића и СНС. Трудићу се да свој посао обављам коректно, у најбољем интересу грађана Велике Плане – изјавио је Марић.

Човек од поверења прдседника Србије
У новинарству четири деценије

Душан Марић је рођен 1963. године у Шеменовцима код Купреса. Последњих 28 година живи у Великој Плани. За народног посланика у Скупштини Србије биран је четири пута. Први пут, од 2008. до 2012. године,  на листи СРС а у последња три мандата као кандидат СНС. У српском парламенту је говорио око 500 пута.

У два мандата, од 2008. до 2011. и од 2020. до 2023. био је председник Скупштине општине а од 2016. до 2020. године помоћник председника општине Велика Плана.

Пуне четири деценије ради као новинар, са више од 10.000 објављених новинских чланака, у више од 30 српских и регионалних новина и портала. Био је главни и одговорни уредник листа београдских студената “Студент“ и „Велике Србије“, гласила СРС.

Од 1991. до 1995. године био је добровољац  у ратовима за стварање и одбрану Републике Српске и Републике Српске Крајине. Највише на купрешком ратишту, као припадник Седме моторизоване бригаде ВРС, у којој је командовао извиђачко-диверзантском четом и борбеним групама „Мрачај“ и „Велика Плазеница“. Због више од 42 месеца проведена у непосредним ратним дејствима решењем Министарства одбране Републике Српске додељен му је статус борца прве категорије.

Текстови о страдању српског народа

После повратка са ратишта до 1998. године радио је у београдском дописништву “Јавности“ из Пала, гласилу Републике Српске а од 1998. до 2005. године био је дописник из Србије  српског “Ослобођења“ у Источном Сарајеву.

Објављивао је у  “Студенту“, “Младости“, “Ревији 92“, “Јав­ности“, “Вечерњим новос­тима“, „НИН-у“, “Ослобо­ђењу“, “Борби“, “Сведоку“, “Погледима“, “Блицу“, “Днев­ном теле­графу“, “Недељном телеграфу“, “Ембаргу“, “Интервјуу“,  “Националу“, “ИД-у“, “Идентитету“, “Гласу српском“, “Српском борцу“, „Великој Србији“, “Детективском магазину“, “Огледалу“, “Српској речи“, “Бањалучким новинама“, „Правди“, “Пресу“, „Афери“, информативним програмима Радио Сарајева, Српске радио телевизије и Радио-телевизије Србије, интернет порталима „Србија данас“, „Прес.рс“, „Фејсбук српски репортер“, „Тамо далеко“, „Србија и Српска“ и др.

Тема већине његових текстова јесу живот и страдање српског народа у прошлом и овом веку.

Објавио је девет књига. Прве четири књиге, „Куће на које се смрт навадила“, књига прва, „Куће на које се смрт навадила“, књига друга, „Роду на памћење“  и „И јунаци и јадници“,  су трагичне приче о страдању српских породица из Републике Српске, Републике Српске Крајине и  Србије из којих су у ратовима од 1991. до 1999. године погинула два, три или четири брата.

Књига „Бодо џемпер моје мајке“

Главни јунаци „Рано истргнутих божура“ су војници и полицајци из Велике Плане који су погинули у одбрамбено-отаџбинским ратовима од 1991. до 1999. године. „Остављене косе“ су сведочанство о геноциду који су од 1941. до 1945. над купрешким Србима починиле хрватске усташе и историји Благаја код Купреса у Другом светском рату.

„Синови Виторога“ и „Битка за Купрес“ су дневник рата на Купрешкој висоравни од 1991. до 1996. године.

Последњу књигу објавио је под насловом „Бордо џемпер моје мајке“. То је збирка прича о ратним и поратним временима.

Осим по новинским текстовима и добрим парламентарним говорима, широј јавност је познат по томе што редовно походи Кајмакчалан, Зејтинлик, Зебрњак, Газиместан, манастире на Косову и Метохији, Јасеновац и на тим и другим светилиштима учествује у обележавању значајних датума српске историје.

Ожењен је Јеленом, имају синове Милоша и Марка.

За заменика председника СО Велика Плана изабрана је Марија Павловић, медицинска сестра, која је ту дужност обављала и у претходном мандату.

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *