Dragocen vodić kroz rusku emigraciju u Srbiji

Knjiga “Srpski Rusi, jedan vek ruske emigracije u Srbiji” Draga Delića je od kapitalnog značaja, rečeno je na promociji u Beogradu 

U Pres centru Udruženja novinara Srbije održana je promocija knjige “Srpski Rusi“, jedan vek ruske emigracije u Srbiji – nasledje i pouke iz prošlosti”, novinara i pisca Draga Delića.

Irina Antanasijević, profesorka Filološkog fakulteta iz Beograda, naglasila je da knjiga ima veoma bogat i obiman sadržaj i da može da posluži kao priručnik koji prevazilazi neke uvrežene stereotipe o ruskoj emigraciji. Istina je da su Rusi u svojoj drugoj domovini uspeli da ostvare svoja profesiuonalna interesovanja i formirali svoj životni profil. Osnovali su i obnovili niz novih oblasti koje ondašnja Srbija nije imala, posebno balet, operu i strip. Podsetila je da je nedavno obeleženo sto godina od osnivanja srpskog baleta i opere i da su Rusi na čelu sa Jurijem Lobačovim osnovali čuvenu Beogradsku školu stripa, jednu od vodećih u Evropi i svetu.

-Knjiga je posebno važna za dalja razmišljanja i istraživanja, jer sadrži puno tema i ličnosti koje su obeležile medjuratrni i poratni period, a nisu dovoljno poznati. Mnoge su i zaboravljene. Ona je priručnik o ruskoj emigraciji sa pričama o ljudima koji su obeležile taj period srpske, ujedno i ruske istorije – rekla je profesorka Antanasijević, ukazujući na neke svakodnevne životne navike utkane u srpsko društvo.

Predrag Savić, pisac i advokat, knjigu opisuje kao delo od kapitalnog značaja. Rusi su ostvarili velika dela u arhitekturi, nauci, prosveti, kulturi, oni su izdavači, piloti, pisci, baletski i operski umetnici, slikari, ikonopisci.

-To što su ruski emigranti doneli kod nas teško je opisati u nekoliko tomova. Anatolij Ivanović Pricker bio je najveći srpski izdavač, zaslužan za razvoj srpskog preduzetništva i promociju srpskih pisaca u Evropi, osnovao “Narodnu prosvetu”, pokrenuo list Panorama, izdavao prve srpske strip romane, poklonio veliki broj knjiga školama — podsetio je Savić.

Nikolaj Krasnov je projektovao neke najvažnije državne i monumentalne objekte; zgradu Vlade, Ministarstva spoljnih poslova, Arhiva Srbije, enterijer Narodne Skupštine, mauzoleja na Oplencuu, Dvora na Dedinju, Njegoševu kapelu na Lovćenu, spomen obeležje na Vidu.

Milan Trpković, urednik i izdavač je istakao da je ova knjiga prijemčiva široj čitalačkoj publici i da predstavlja vodič kroz rusku emigraciju na ovim prostorima i enciklopedija Rusa i Ruskinja koji su ostavili neizbrisiv trag u srpskoj kulturi i društvu. Čak i ako mislite da dosta znate o njima, ovde ćete nači puno novih detalja o životu znamenitih i običnih ljudi, o brojnim zaboravljenim delima vezanim za obnovu srpskih manastira i parohija, osnivanje baleta i opere, razvoju beogradskog univerziteta.

Drago Delić se osvrnuo na životne priče i ličnosti koje su obeležile medjuratni i poratni period. Poslednji komandant carske ruske vojske general Petar Vrangel sa svojim štabom živeo je u Sremskim Karlovcima i izrazio želju da bude sahranjen u Srbiji. U tom malom gradiću podno Fruške Gore bilo je i sedište Ruske zagranične pravoslavne crkve i mitropolita Antonija Hrapovickog, koji je takodje sahranjen u Srbiji. Karlovci su bili nezvanična prestonica carske Rusije. Tu je živeo i političar i pisac Vitalij Šuljgin, čovek koji je bio jedan od glavnih krivaca za svrgavanje cara Nikolaja Romanova, a knjiga donosi puno detalja o tome kako se odigrao taj dogadjaj koji je promenio hiljadugodišnji oblik društvenog uredjenja Rusije.

-Ruski profesori su podigli ugled Beogradskog univerziteta, bili članovi Kraljevske akadaemije nauka, osnivači naučnih instituta, naučnici svetskog glasa. Mnogi su radili u osnovnim i srednjim školama u udaljenim malim mestima gde nije bilo obrazovanog školskog kadra. Isto važi za srpske crkve i manastire, gde su ruski teolozi i sveštenici dali presudan doprinos u njihovoj obnovi posle skrnavljenja u Prvom svetskom ratu – istakao je Drago Delić.

Posebno je važno to što su cela sestrinstva iz Rusije osnovala ugašene ženske manastire na Fruškoj Gori, Šumadiji, Divljani kod Bele Palanke, proširila njihovu ekonomiju i odgajila srpsku siročad čiji su roditelji stradali u ratu.

Aleksandar Vlajković, novinar i kulturni radnik je naglasio da mi nismo ni znali ko su Rusi koji su živeli kod nas jer smo ih brzo zaboravili. Zato nismo ni svesni koliko su Rusi ostavili veliki trag na našim prostorima. On je istakao da bi u bližoj budućnosti bilo korisno za obe zemlje da se knjiga pojavi i na ruskom jeziku, budući da se i u Rusiji ne zna dovoljno o tako velikim delima njihovih sunarodnika, koje je nesreća dovela u Kraljevinu Srba, Hvrata i Slovenaca odnosno Srbiju.

Posle jednog veka Rusi, ali i Ukrajinci ponovo dolaze u Srbiju i doživljavaju je kao poželjno mesto za nastavak svoje delatnosti. Procenjuje se da ih trenutno ima oko 150.000, tri puta više nego pre jednog veka. Dolaze i Ukrajinci ali u manjoj meri jer većinom idu ka zapadnoj Evropi gde dobijaju dobra radna mesta. Sada dolaze uglavnom ljudi iz IT sektora, konsaltniga, trgovine, pošto su zbog rata u Ukrajini i sankcija Rusiji odlučili da potraže novo prebivalište.

Fotografije: Pres centar Udruženja novinara Srbije