Др Јован Јањић одликован у Румунији
Водећи српски писац на пољу хришћанске културе др Јован Јањић, професор Факултета за пословне студије и право Универзитета „Унион – Никола Тесла“ у Београду, добитник је највишег ордена Румунске православне цркве који могу добити мирјани. Орден Крст „Епископ Елије Мирон Кристеја“ првог степена Јањићу је доделила Епархија карансебешка при патријаршији Румунске православне цркве.
Две Јањићеве књиге о патријарху Павлу, под насловом „Будимо људи“ I-II, објављене и на румунском јзику доживеле су велике тираже, а ускоро би на румунском језику требало да се појави и трећа његова књига, под насловом „Бити човек“.
Поводом прославе празника Света Три јерарха, заштитника православног теолошког школства, Епархија карансебешка и Дирекција за културу жупаније Караш Северин при Министарству културе Румуније приредили су у Епархијском двору у Карансебешу и у Уметничкој школи у Решици духовне трибине, под називом „Увек човек, никад нечовек“, на којима је говорио др Јован Јањић. Надахнуту духовну реч биографа патријарха Павла румунска публика могла је да прати на свом матерњем језику, уз изванредан симултани превод др Љубице Рајкић, директора у Министарству културе Румуније. Трибине су биле изузетно посећене, и оставиле су снажан утисак, па се појавило интересовање за њихово организовање и по другим местима Румуније.
Епархија карансебешка управља једном теолошком школом, чији корени потичу из српске теолошке традиције. Упоредо с оснивањем Румунске православне епрхије у Карансебешу (1865), овде је установљена и богословија, која је настала трансфером Румунског института из Вршца у Карансебеш.
Епархијом карансебешком од 2006. године врло успешно руководи изузетно образовани, духовно узвишени и сваком добронамерном човеку пријемчиви епископ Лучијан.
Након духовних сабрања у Карансебешу и у Решици, владика Лучијан исказао је подршку и братску љубав према Српској православној цркви и српском народу у овим тешким временима. Владика је, такође, изразио жељу за наставак и продубљивање сарадње, ради ширења саборности и збијања редова свих православних, како би се ослањали једни на друге, и тако испомагали у духовном развоју.