Достојан човек и ученик патријарха Павла

Пише: Предраг Савић, адвокат и писац

Гостујући на у јутарњем  програму ТВ Хепи и на ТВ Вестима, поводом устоличења владике Методија, изрекао сам подсвесно констатацију да је овај сада већ будимљанско-никшићки архијереј обдарен благодаћу испуњеним даровима Духа Светог још у време док као млад монах боравио две године на ВМА уз патриајрха Павла.

И сам избор Методија за епископа проматрам као део чуда за које искључиво заслужан патријарх Павле. Владика Методије је духовно стасавао уз патријарха, који ће сасвим сигурно једног дана бити канонизован. Део Божије благодати коју је поседовао блаженопочивши патријарх као даје сишао на тада млађаног келејника. Све то је гаранција која охрабрује и која показује да су на великом добитику бити и Српска црква, и тренутно једна од најсиромашнијих епархија под окриљем СПЦ и њено свештенство, монаштво и верујући народ.

Треба знати да је пре мајског Светог архијерјског сабора владика Методије био спортским речником тотални аутсајдер. А онда се догодило  чудо и испред већ фаворизованих кандидата за владику будимљанско –никшићког изабран је она који се подвизао уз патријарха  Павла, па онда и митрополита Амфилохија.

Као новинар који дуго пратио Српску Патријаршију и патриајрха, и као адвоакт и писац често замишљао слику идеалног архијереја!  Мислио сам да после патријарха Павла, неће се појавати нико њему сличан.

За владику Методија сви ће вам рећи да је душа од човека. А он је своју душу искрено даровао Творцу!  У питању је прави монах, који своју љубав према Богу и народу несебично сваким своји потезом емитује. Крај њега се човек осећа некако другачије, испуњеније,  достојанственије и храбрије! У његовом животном делању упадљиво  је да се држи монашких завета и традиције. Ипак он није неко ко негира достигнућа модерног живота и човечанства. Он је и као  и патријарх Порфирије савршен спој традиције и модерног.

Када ми мирјани проматрамо владичанску власт, многе ствари погрешно резонујемо. Многи се тако питају акако ће тако благ, готов лековит лик изаћи на крај са нимало наивним свештенством или свим онима који би да заобиђу хришћанске врлине и Божје заповести?

Његова смиреност, урођено достојанство, без имало гордости и самољубља, уз  немало  духовно искуство и изузетно образовање и добру информисаност, довољна су гаранција да ће на трону епархије, коју још 1219. године основао Свети Сава бити достојан архијереј.

То је прави човек и на правом месту, да се не постидимо пред  Немањићима, чији су Ђурђеви ступови задужбина. У време када је жупан  Стефан Првослав, син великог жупана Тихомира, а синовац Немањин градио Ђуреве ступове будимљанска жупа је била једна од најразвијених области средњевековне Србије и Балкана. Будимљанска епархија данас обухвата данас десет најсиромашнијих црногорских општина. Она јесте материјално сиромашна, али је духовно, после шест деценија рушења храмова, прогона монаштва и свештенства, опет видно узнапредсовала. Доказао је то литијски покрет и чињеница да је за двадесетак година док је био на трону владика Јоанике обновио 60 светиња.

Будимљанско-никшићка епархија добила је  архијерја по људској и Божијој мери, који ће знати да шири хришћанску љубав и искорени националну и сваку другу неслогу и допринесе  духовном, економском и сваком другом бољитку народа, СПЦ и државе! Фотографије фоторепортера Зорана Јовановића Мачка са устоличења владике Методија, које екслузивно објављујемо, доказују да је  „свечани почетак“  био више него достојанствен и успешан!  И заиста обећавајући о охрабрујући.  Не  заборавимо све ово је део чуда Божјег за које је  понајвише заслужан патријарх Павле,  који ће кроз делање свог ученика побринути и за добробит Будимљанско- никшићке епархије!