Доказано је да је реч „Косово“ словенског порекла

Нема ничега у веома оскудним остацима илирског језика одакле би се име Косово извело, а са друге стране оно има сасвим јасно словенско порекло, каже српски академик и лингвиста Александар Лома.

Лома је рекао да је оспоравање таквог тумачења потпуно ненаучно и потакнуто ваннаучним мотивима. По његовим речима Косово је изворно придев уз поље и значи „поље где има (пуно) косова (птица)“, да је тако тај назив одувек и схватан, а да је назив за птицу кос општесловенски и прасловенски.

„Тако је тај назив одувек и схватан. У страним извештајима о Косовском боју назива се латински campus merularum (campus ‘поље’, merularum генитив множине од merula ‘кос’), на немачком amselfeld (amsel „кос“, feld „поље“). Село Косово Поље или само Косово има и у Босни код Сарајева, постоји и далматинско Косово, забележено је и Мирково Косово код Јагодине. Назив за птицу кос је општесловенски и прасловенски, као и придев одатле косов, те широм словенских земаља има пуно одатле изведених топонима“, рекао је Лома за Косово онлајн.

Како Лома додаје, чак и проста претрага по Википедији, и кад се остане само при облику средњег рода Косово (пољски Коsоwо, руски и бугарски Косово), показује да се среће девет пута у Русији, једном у Белорусији, осам пута у Пољској, четири пута у Бугарској, једном у Македонији.
„Има их вероватно и више. Нигде нико не сумња у тумачење које је овде дато. Оно се експлицитно наводи у одредницама Википедије на светским и словенским језицима које се (за разлику од хрватске) осврћу на порекло имена области. Оно што помињете чита се само на албанској (Sćip) Википедији, уз још једну не мање смешну и погрешну етимологију“, каже Лома.
Поводом навода директора Института за историју „Аљи Хадри“ Сабита Сиље да је име Косова илирског порекла, при чему се он позива на хрватског академика Јосипа Роглића, Лома наглашава да би било боље да је наведено где је Роглић написао то што се цитира.

„Али ако и јесте, он је био географ, а не лингвиста, не верујем да би данас и један језикословац-слависта, и међу Хрватима, стао иза такве небулозе. Нема ничега у веома оскудним остацима илирског језика одакле би се име Косово извело, а са друге стране оно има сасвим прозирно словенско порекло“, наводи Лома, редовни професор Филозофског факултета у Београду.

Лома каже да на тлу саме Албаније постоји облик женског рода Косова који, како је додао, један озбиљан албански лингвиста Џељаљ Или исправно изводи од назива за птицу кос, убрајајући га међу топониме словенског порекла.

„Оспоравање таквог тумачења је потпуно ненаучно и потакнуто ваннаучним мотивима“, сматра Лома.

Академик Александар Лома важи за једног од највећих ауторитета на пољу лингвистиске, филологије и етимологије. Поља научног рада су му и славистика, грецистика, палеобалканистика, индоевропеистика, ономастика и компаративна митологија.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *