Dečija zaštita u službi „elitne“ pedofilije

Piše: Saša Borojević

Velika većina dece koja su koja su regrutovana u redove sex-trafiking roblja su došla iz starateljskih porodica, kroz programe dečijih zaštita odnosno agencija za brigu od deci bez roditeljskog staranja. Procenjuje se da finansijska dobit ljudi koji se bave dečijim sex-trafikingom daleko premašuje finansijsku dobit ljudi koji se bave dilovanjem narkotika i oružja.

Povezanost starateljskih porodica sa dečijim sex-trafikingom je jako dobro dokumentovan. Nedavni izveštaj WJAC-a sa sedištem u Pensilvaniji navodi primer da je oko 60 odsto žrtava koje se vezuju za trgovinu ljudima su nekada bili pod zaštitom starateljskih domova.
U izdanju časopisa Newsweek iz 2018. godine, advokat Majkl Dolče je napisao članak o ličnom iskustvu zastupanja lica koja su zlostavljana u starateljskim domovima.

Sa zgražavanjem je konstatovano da se Nejtan Larson kandiduje za Penilvanijskog predstavnika u američkom Kogresu uprkos činjenici da je javno priznao da je pedofil. U online forumima javno je pozvao pedofile na usvajanje dece kroz programe starateljskih porodica koji bi im poslužile kao „seksualne igračke“.

Jednostavnom Google pretragom termina poput „seksualno zlostavljanje starateljstva“ biće izbačeno na hiljade priča kojima se potvrđuje da to nije problem sa malim brojem staratelja, već široko rasprostranjena pojava.

Evo i nekoliko novinskih naslova koji su se pojavili u lokalnoj štampi u Februaru 2019. godine:

„Kako priča o kratkom životu i užasnoj smrti četrnaestogodišnje Grejs Peker dostiže svoj vrhunac u sudnici Baks okruga, porota će biti fokusirana na Saru Peker i Džejkoba Salivana koji su optuženi da su silovali i ubili ovu devojčicu. Dok se iznose dokazi protiv ovog para, detalji o Grejsinom životu kao udomljeno dete mogu postaviti Pensilvanijski sistem socijalne zaštite u istu ovu sudnicu u svojstvu optuženog“.

„Država Havaji je pristala da plati 585.000 dolara na ime odštete u procesu dvoje bivših štićenika starateljskih porodica koje su zlostavljali njihovi staratelji sa Mauija. Štampani medij Honolulu Star-Advertajzer javlja da je tužba podneta 2014. godine protiv zvaničnika državne socijalne zaštite za nemar, kao i da su morali da znaju da je Florentino Rios nesposoban da bude roditelj. Rios, koji se skrivao iza imena Zak Moris iz Havaja je bio osuđen za seksualno napastvovanje troje svojih štićenika koja su se dogodila između 2009 i 2011 godine tokom kojih su ta deca bila pod njegovim nadzorom“.

„Bobi Vejn Pirs starosti 50 godina iz Istočnog Teksasa je osuđen za kidnapovanje četrnaestogodišnje Keler kao i za proizvodnju deije pornografije. On je priznao vlastima da je distribuirao video materijal kojim je nudio seks sa devojčicama, drugim muškarcima. Zvaničnici su ga uhapsili tokom potrage za nestalom devojčicom koja se nije vratila iz škole“.

U priči iz države Ohajo, koja sledi, seksualni napasnik je osuđen na 35 godina zatvora zbog davanja sedativa svojoj štićenici kako bi mogao da se snima dok je zlostavlja:

„Dokazano je da je optuženi višestruki ponavljač krivičnog dela i kao takav se ne može izlečiti“.

Pomoćnik američkog tužioca Megan Gefni je napisala memorandum u kom je konstatovala da „društvo mora biti zaštićeno od njega. Ako se optuženi pusti iz pritvora, sigurno že seksualno zlostavljati decu“.

Iako deca koju je on zlostavljao nisu dolazila iz starateljskih porodica, optuženi je poticao iz štićeničke porodice:

„Flečer je kao mali odveden od svoje majke koja je bila narkoman i smešten u sistem socijalne zaštite. Kada je imao 12 godina bio je seksualno i psihički zlostavljan od strane starijeg čoveka“.

Detaljnim istraživanjem američkog sistema socijalne zaštite se došlo do zaključka da je bolje ostaviti decu u svojim problematičnim porodicama nego ih poveriti starateljskim porodicama, čak i u slučajevima kada su biološki roditelji zavisnici od narkotika. Veoma mali broj dece je oduzet zbog seksualnog zlostavljanja u svojim domovima. Velika većina se oduzima zbog „nemara“ koji nema standardnu definiciju.
Pravo zlostavljanje  se događa u starateljskim porodicama. Kao što smo i ranije naveli, nažalost, problem se takođe pojavljuje i u američkim crkvama. U nastavku možete pročitati lokalnu priču iz Tenesija:
„Dejvid Lin Ričards Junior je sebe opisivao kao razvedenog samohranog oca koji jednostavno pokušava da vaspita svoju prkosnu ćerku. Njegova usvojena ćerka Amber Ričards ga je opisala kao osvetoljubivog manipulatora koji ju je kaznio kada je odbila njegovu ponudu da podignu svoju vezu na viši nivo nakon što je trpela dvogodišnje zlostavljanje u njegovom domu. Nakon manje od tri sata suđenja, porota Knoks Okruga ga je proglasila krivim na osnovu devet tačaka optužnice koje uključuju silovanje, incest i seksualno iživljavanje od strane očinske figure“.
U istraživanjima Hjuston Hronikla se zaključilo da se pronblem najčešće pojavljuje međi mladim pastorima Istočnjačke Baptističke Crkve:
„Više od 100 pastora Istočnjačke Baptističke Crkve se trenutno nalazi u zatvorima zbog seksualnih zločina i registrovani su kao seksualni prestupnici. Njihove najčešće mete su bili tinejdžeri oba pola kao i manja deca nad kojom su se često iživljavali u školskim učionicama kao i u nedeljnim školama“.
U intervjuu koji je 2014. godine objavio Gardijan Britanski bivši ministar zdravlja i bivši menadžer dečijeg sistema socijalne zaštite Lord Vorner je izjavio da je Dečiji dom“ bio paravan za pedofile koji su činili moćnu elitu:
„Moćni ljudi su tokom osamdesetih godina prošlog veka targetirali dečije domove koji su služili kao linija snabdevanja za pedofile. Kao bivši menadžer dečijeg sistema socijalne zaštite sam upozoravao da pojedini pripadnici elite već 20 godina sprovode najgori oblik zlostavljanja“.
2018. godine je objavljeno da je problem dečijeg sex-trafikinga toliko rasprostranjen da on dostiže najviše nivoe društva da on prelazi mogućnost bilo koje nacije da se samostalno izbori sa problemom. Kao primer, Lord Voren je naveo izjavu bivšeg detektiva Skotland Jarda Džona Vegera, koji se specijalizovao za otkrtivanje mreža dečijeg sex-trafikinga, kojom se navodi da je otkrivena mreža koja vodi do najviših nivoa policije, lokalnih zastupnika, pa čak i do samog BBC-a. Pokušaji da se ućutka nisu urodili plodom čak i pod pretnjom njegovih nadređenih da će ostati bez posla, svoje dece, pa i svog doma ukoliko ne prestane dalje da istražuje. Kada je upitan od strane Državnog tužioca Roberta Dejvida Stila zašto nije ubijen, one je odgovorio:
„Isuse me voli. Nadam se da ispred sebe imam još nekoliko godina zbog posla kojeg moram da obavim“.
Glavni tužilac Robert Dejvid Stil, koji je ujedno i bivši CIA oficir, je dao možda najbolje objašnjenje kako je dečiji sex-trafiking stigao do najviših nivoa našeg društva:
„Kao roditelj i kao patriota bio sam užasnut jasnom i nedvosmislenom opasnošu po društvo kakava je pedofilija. Imao sam prilike da se uverim da je dečija tortura, ubistvo deteta, i vađenje organa iz dece se sada smatra „prihvatljom praksom“ u najvišim nivoima vlasti, NVO sektorima zatim u multinacionalnom korporativnom sektoru, kao i u akademskim institucija i civilnom društvu. Ovakva pošast postoji zato što je prihvatljiva u takvim krugovima. Kao bivši špijun sarađivao sam sa Interpolom, Europolom, Skotland Jardom, FBI, kontraobaveštajnim službama i predstavnicima službi koje sprovode zakon iz 66 zemalja. Ono što sam bez ikakve sumnje zaključio je da su oni svi dobri ljudi kojima sistemi vlasti nedozvoljavaju da da ovu pošast nazovu pravim imenom a to je multinacionalni zločin protiv čovečnosti poznatim kao pedofilija“.
„Pedofilija – ljubav prema deci – nije ispravan termin. Ljubav prema deci se ne manifestuje kroz aspekte dečijeg ropstva, seksualnog zlostavljanja, mučenja, ubistva i uzgajanja organa. U ovu svrhu Komisija koja se bavi slučajevima trafikinga ljudima i dečijim seksualnim zlostavljanjem je uvela novi termin predator koji se smatra prikladnijim kao i termin pedosexual kojim se opsiuje zlostavljanje dece putem Satanističkih rituala. Važno je reži da se među organizacijama koje su osnovane iz najboljih namera od izvođača do UN tela za brigu o deci, nalaze infiltrirani pedopredatori“.
„Pod izgovorom da na dnevnom nivou pomažu najranjivim članovima našeg društva, našoj deci, mnoge organizacije su privukle pedopredatore u svoje redove. Ovo se ne bi događalo da Vlade zemalja imaju najbolje namere. Čini se da je pravilo da se u najvišim vladajućim nivoima zažmuri na jedno oko na pedopredatore i pedosexualce koji se nalaze u njihovimn redovima. Takođe se čini da se pedopredatorstvo, u kojem se uključuje posmatranje mučenja i ubistva štićenika zbog proizvodnje adrenalizovane krvi tokom Satanističkih rituala, se u nekim slučajevima smatra privilegijom pojedinih pripadnika elite“.
„Prosečni životni vek detata koje se nalazi u kandžama pedopredatora se procenjuje na nekih dve godine“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.