Данцима стиже поврће са вертикалне фарме
У околини Копенхагена, у Таструпу, отворена је још пролетос највећа ветикална фарма у Европи, која је сада спремна да Данцима испоручи прве тоне поврћа. Према амбициозним плановима фирме Нордик харвест (Nordic halvest), ова фарма производиће годишње 1.000 разних салата и зачинског биља. Укупна данска потрошња ове врсте зеленила износи око 20.000 тона годишње, а око две трећине сада се увози.
Вертикалне фарме су заједнички пројекат ове фирме и тајванске компаније YesHealth Group, специјализоване за пројектовање и израду вертикалних фарми. Поврће се гаји на полицама у 14 нивоа, које покривају простор од 7.000 квадратних метара. У овој несвакидашњем врту не користи се земља него песак, који се залива водом са хранљивим састојцима, а уместо сунчеве светлости биљке су осветљене специјалним лед лампама.
Власници ове фарме наводе да процес производње поврћа не захтева употребу никаквих пестицида, док се електрична енергија обезбеђује од савремених ветрогенератора. За сетву поврћа, надгледање и контролу усева задужени су аутоматизовани роботи.
Када, током следеће године, почне да ради у пуном капацитету, фарма ће бити у стању да обезбеди 15 производних циклуса поврћа годишње, и то без употребе плодне земље и природног светла.
Данска компанија истиче да би бројне масивне старе хале могле бити употребљене за постављање вертикалних фарми и производњу здраве и свеже хране. Такође, тврде да би вертикалне фарме које би заузимале површину од 20 фудбалских игралишта могле да произведу довољно хране за целу Данску.
Према истраживању, које је за Нордик харвест спровео Вокметер, 14 посто Данаца и даље верује да је храна са вертикалних фарми опасна по здрвље и да то није храна будућности. Међутим, истовремено, истраживање показује да би међу 20 одсто Данаца који знају за вертикалне фарме, 71 одсто њих би куповало ово поврће, а све укупно 24 одсто Данаца би куповалу ову храну без икакве сумње и резерве.
Студија такође показала да је марка еколошки производ и даље невероватно јака марка у свести Данаца, а на питање колико их купује храну са овом ознаком њих 26 одсто одговорило је потврдно.
„Занимљиво је да људи купују органске производе ради климе. О органским производима можете много рећи, али сигурно није одрживо када, на пример, бирамо органске јабуке допремљене са Новог Зеланда. У Нордик Харвесту се нажалост не можемо назвати органским производима, јер наши производи не расту у земљи. Стога би била добра идеја да почнете да гледате ознаку одрживости хране “, каже Андерс Риеманн, директор Нордик Харвеста.
Вертикална фарма у Таструпу већ је имала прву бербу и отишла је за мензе и комерцијалне кухиње, а већ почетком идуће године Нордик Харвест очекује да ће њихово поврће и зачинско биље „слетењти“ и у супермаркете.
