Чудновати Савин зелени храст

Има у Херцеговини варош Љубиње и код Љубиња село Банчићи, а у Банчићима чудо! Зелен дуб!

Дуб-xраст је као што сви знамо листопадно дрво, али не и овај! Тај никад није пустио да му лист пан’е на тло, није пустио ни млади изданак, никад га није сјекира сјекла, метак гађ’о нити гром погађ’о. А што је зелен?

Једном давно прође калуђер, а принц, син Великог Жупана Стевана Немање – Растко, тада већ Сава. Умори га звиздан, тежак, какав у Херцеговини зна бити у љетним данима, те око подне виђе дуб и сједе да почине у његову ‘ладу. Дубов ‘лад га окријепи и он кад пође даље захвали се Богу на његову дару и благослови онај дуб, а он од тада остаде зелен.

Поред њега су се Херцеговци братимили, клели у вјерност и молили се кад их каква мука запа’не, тако је и данас под зеленим Савиним дубом…