Цркве брвнаре код Приједора освајају лепотом

Пише: Душан Марић

У БиХ и Републици Српској, која је јуче прославила свој 27. рођендан, у последње три деценије подигнути су бројни православни храмови који привлаче пажњу својим изгледом, али се међу светињама у овој бившој југословенској републици по својој лепоти издвајају цркве брвнаре у околини Приједора. У питању је пет светиња које су у деветнаестом веку од дрвета саграђене у селима Марићка, Омарска, Ракелићи, Буснови и Јелићка.

У НАРОДУ ПОЗНАТА КАО СПАСОВИЦА: Црква у Бусновима

Међу пет приједорских лепотица вероватно је најлепша црква брвнара у Јокићима. Јокићи су засеок Омарске, великог села испод Козаре, које је вековима уназад један од бастиона српства у измученом Поткозарју и Босанској Крајини. Изградња ове светиње, која је посвећена Вазнесењу Господа Исуса Христа, започета је 1893. али су из неког разлога радови прекинути све до 1920. године. Црква је у потпуности завршена 1922. године. Девет деценија касније, током 2013. урађен је нови иконостас и извршена потпуна санација спољашности цркве. Међу иконама у цркви издваја се плаштеница, насликана у 19. веку и икона Света три Јерарха, која је цркви приложена 1899. године.

Вазнесењу Господњем посвећена је и црква у Бусновима, али је по имену брежуљка на којем се налази у народу позната као црква Спасовица. На греди изнад улазних врата је урезана 1870. година, али се не зна да ли је то година изградње или обнове. Оно што је познато то је да је главни мајстор био мештанин Симо Стојић. Првобитно, носеће дрвене греде биле су положене на земљу, али је 1924. године дрвена грађевина подигнута на камени подзид. У порти цркве налази се споменик мештанима Буснова које су у Другом светском рату побиле хрватске и муслиманске усташе и борцима из села који су погинули у рату за стварање и одбрану Републике Српске, од 1992. до 1995. године.
ПОСВЕЋЕНА СВЕТОМ ПРОРОКУ ИЛИЈИ: Црква у Марићки

Црква брвнара у Марићки, посвећена Светом пророку Илији, саграђена од храстовог дрвета. Из записа који је урезбарен у десном довратку западних врата цркве види се да је довршена 1870. године, у време када је у Доњој, Горњој и Средњој Марићки службовао поп Глигорије Стојић. По народном предању, на истом месту црква је постојала још у 18. веку, али су је запалили Турци. Постојање старе цркве потврђују и пронађене иконе за које је утврђено да су насликане 1753. године. Светињу је саградио Теодор Чанак, а иконе на иконостасу је урадио руски сликар Павле Житецки. Од низа особености цркве у Марићки издвајају се двокрилна дрвена врата на западној страни која су, иако широка 80 центиметара, изграђена од једног комада дрвета.

Поред цркве се налази гај од више десетина столетних храстова. Највећи међу њима старији је од шест векова. У октобру 2010. црква у Марићки проглашена је националним спомеником. И овом месту изузетне духовности, која „избија“ из свега чега се поглед дотакне, додатни значај даје спомен-плоча са именима и фотографијама бораца, припадника ВРС, који су под командом генерала Ратка Младића погинули у последњем одбрамбено-отаџбинском рату.
Запис на цркви у Марићки

Црква брвнара у Јелићкој, посвећена преносу моштију Светог оца Николаја, саграђена је 1841. године, што сведочи натпис урезан изнад западних врата. Њен градитељ је био Јово Чанак из Приједора. У народу постоји предање да је црква била подигнута на левој обали ријеке Гомјенице, али да је због опасности да је Турци запале током једене ноћи растављена и пренета на садашњу локацију. И ова светиња је била саграђена на земљи, а на садашњи камени темељ подигнута је 1890. године. Пре осам година извршена је потпуна обнова цркве. Урађен је нови иконостас, иконе рестауриране, а обновљена је и мања галерија саграђена за црквени хор. У порти ове брвнаре мештани су од 1965. до 1991. подигли и нову цркву повећену истом светитељу.

Трећа црква брвнара у приједорском крају која је посвећена васкрснућу утемељивача хришћанства Црква Васнесења Христовог завршена је 1856. године, у Ракелићима, на месту званом Збориште, на којем је почетком деветнаестог века била подигнута мања црквица. Као и у Јелићкој и поред ове брвнаре 1986. године озидана је нова црква. Иконостас цркве у Ракелићима, једине од приједорских цркава брвнара која још није обновљена, је из времена њеног подизања а израдили су га мајстори из Костајнице. Ходочасници из овог краја који су одлазили на Христов гроб у Јерусалим су у цркву донели неколико реликвија, међу којима је најпознатија Јеусалимска икона.
-Прошао сам многе српске крајеве. Посебно у последњем рату као борац ВРС. И видео многе цркве. Али нигде нема такве лепоте као што су приједорске цркве брвнаре. Оне нису само духовни и културни центри, већ и изузетна туристичка атракција. Људи који посећују наш крај, а немају предзнање о њиховом постојању, одушевљени су изгледом наших цркава саграђених од дрвета – каже Радован Микановић из Марићке, један од сеоских „кнезова“ и председник месног одбора владајућег Демократског народног савеза на чији позив сам посетио приједорски крај.
Насловна фотографија: Црква у Марићки

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.