Божанствена игра светлости у храму Светог Саве
Храм светог Саве, највећи православни храм на Балкану и једна од највећих православних цркава на свету ових дана добија свој коначан изглед. Завршени су главни радови на мозаику, али храм је и даље велико градилиште. У њему је око две стотине радника, јер би до краја октобра требало да буду готови сви радови на унутрашњем уређењу цркве.
У Београду су и помоћници творца идејног решења мозаика који прекрива површину од чак 15 хиљада квадрата, академика Николаја Мухина. Они су ту да би се свака коцкица основне композиције мозаика, која је стигла у деловима из Русије, добро уклопила у зидове храма.
Мозаик у куполи сада је потпуно откривен, а на њему се најбоље види оно што је Мухин желео да постигне, игра светла, веза са светлошћу којом је блистао Христос, објашњава за Спутњик протођакон Младен Ковачевић, који служи у Храму Светог Саве.
„Одувек су се иконописци трудили да тај мотив што боље прикажу на иконама. Техника мозаика је захвална у том смислу, наручито она која је примењена овде. Комадићи из којих је састављен нису једнаке величине и дубине. Нису ни полирани, као што је рађено у римским и византијским мозаицима, па при одговарајућем осветљењу стварају специфичну игру светлости. Она није само естетичка, него је пре свега богословска“, каже ђакон Младен.
Спутњик је добио прилику да први сними игру светлости у деловима мозаика који до сада нису били доступни јавности.
Такође откривамо како ће изгледати један од највећих полијелеја, црквенх лустера на свету, са кога уместо традиционалног симбола васкрсења, нојевог јајета, виси печат Светог Саве.
Откривамо и како ће изгледати под цркве која уједињује све Србе, специјално за гледаоце Спутњика откривен је део подлоге од скупоценог камена који је већ постављен у олтару.
Протођакон Младен додаје да се много прича о томе колико је новца уложено у изградњу, колико Храм има квадрата, о површини мозаика, али да се заборавља да је суштина грандиозности Храма Светог Саве у нечему другом. Да је црква пре свега сведочанство наше црквене историје која је неодвојива од националне.
„Храм као у неком фокусу сабира све оно најбоље што је српски дух током свог развоја достигао, у смислу културе и у смислу духовности. Личност Светог Саве заузима централно место у нашој духовној и световној историји. Она је пре свега личност светитеља, подвижника. Дакле, нама је светитељ, прослављени светац божији, главни инспиратор током целокупне историје. Управо због тога подигли смо храм достојан његове величине“, каже протођакон.
Иначе, тренутно су у току и велики радови испред цркве, дотрајале стазе којима су годинама пролазиле тешке машине биће замењене новим, а у плану је и обнова стаза у Карађорђевом парку. Подлога од камена, биће завршена до краја октобра, за када је званично најављен завршетак радова у Храму Светог Саве.
Током посете добили смо и благослов да се попнемо у звоник. Камере Спутњика забележиле су звоњаву испод такозваних малих звона храма Светог Саве, али и перспективу Београда са будућег видиковца цркве која је и једна од најпосећенијих туристичких атракција Србије.
Извор: Спутњик/текст и фотографије Сенка Милош
