Београд без симбола: Победник отишао на „лечење“
Споменик Победник на Калемегдану, један од најпрепознатљивијих симбола Београда, скинут је са постоља због рестаурације, која би требало да буде завршена у фебруару 2020. године. Завод за заштиту споменика културе града Београда организовао је презентацију скулптуре на Цариградском друму у Парку Калемегдан како би што више заинтересованих грађана могло да присуствује овом историјском догађају. Након тога предвиђено је одвожење скулптуре у радионицу вајара Зорана Кузмановића у којој ће се радити њена конзервација и рестаурација.
До сада су, како је саопштено из Завода, изведени радови у складу са Пројектом конструкције који је израдио Грађевински факултет Универзитета у Београду. Формиран је радни плато око споменика како би се спречила оштећења камене облоге, док је на делу уз сам споменик пажљиво уклоњен део камене облоге као и бетонска подлога, саопштено је из овог Завода.
Изведени су потом и радови на санацији темеља споменика. Постављено је осам бушених шипова, са претходним извођењем две истражне јаме, а потом је изведена наглавна армирана греда у виду затвореног прстена око постојећег темеља.
По постављању скеле извршено је ендоскопско снимање унутрашњости фигуре кроз већ постојеће рупе од метака. Овим снимањем је утврђено да се у обе ноге налазе челичне сајле којима се фигура анкеровала за стуб.
Победник је на Калемегдан стигао пре тачно 91 године. У ранијој фази радова 3Д скенирањем су установљена оштећења споменика, чиме је утврђено да на споменику постоји 30 рупа од гелера, које су углавном настале током Другог светског рата.
Чак 13 се налази на предњој страни споменика, а овим скенирањем је утврђено и да је сама фигура за постоље причвршћена само једном челичном сајлом.
Споменик победнику у част подигнут је 1928. године на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта.
Бронзана мушка фигура рад је вајара Ивана Мештровића, а постамент ауторско дело архитекте Петра Бајаловића. Културним добром проглашен је 1992. године. Такође, споменик Победник се налази у оквиру споменика културе Београдска тврђава које ужива статус културног добра од изузетног значаја за Републику Србију.
Споменик је висок 17,25 метара, док је висина бронзане фигуре је 4,25 метара. Камени кружни стуб са бетонским језгром и каменим капителом 8,65м и квадратни постамент висине 4,35 метара
Првобитно споменик је требао да краси тада нову Теразијску фонтану на коју је био постављен, али људи ондашњег времена ниси били за то да се нага фигура постави у центар града па су тражили да се дислоцира и подигне на виши постамент. Тако је иурађено!
За многе је загонетно и одкуд Победник у себи има толко рупа од метака. Одговор је једноставан на слици се поред њега види данас не постојећи објекат, зграда Војног музеја број 2. Током Београдске операције у Другом светском рату она је служила као болница Армији Вермахта. Након ослобођења зграда је претрпела велика оштећења па је у наредним годинама срушена, а Војни музеј је исељен. Због близине и Победник је претрпео оштећења.
